Ekipa koja radi na serijalu „Istorija Niša“ uredila je prilaz oknu starog rudnika u Jelašnici. Oni su ovaj rudnik posetili za potrebe snimanja i zatekli ga u katastrofalnom stanju. Napušteno okno je veoma vredan spomenik istorije industrije našeg grada. Bilo je zapušteno i uraslo u gustu vegetaciju. Sada je prilaz čist i vidljiv.
Rudnik je otvoren krajem 19. veka, nakon oslobođenja od Turka. Davao je izuzetan mrki ugalj, i po 120 tona na dan. To je jedini rudnik koji je postojao na Suvoj planini, radio je od 1885. do 1963. i sredinom pedesetih godina 20. veka proizvodio od 80.000 do 90.000 tona kvalitetnog mrkog uglja godišnje. Zatvoren je za eksploataciju zbog nepovoljnog položaja rudnika sa jamskim kopom na tržištu.
„Rudnik je bio veoma značajan za Niš, a priču o njemu nam je otkrio naš pisac Dejan Stoiljković, koji inače radi scenario za serijal „Istorija Niša““, rekao je Niškim Vestima producent Dragan Videnović.
On podseća na važnost ovog rudnika za sam razvoj Grada Niša. Dodaje da je rudnik otvoren u jedno važno vreme, u vreme oslobođenja našeg grada od Turaka.
„O rudniku se veoma malo zna. Jedva smo našli njegov ulaz uz pomoć meštana. Bio je potpuno zaklonjen lišćem, granjem, nanešenom zemljom. Tom rudniku su naši kraljevi poklanjali veliku pažnju, a to potvrđuje podatak da je otvoren u vreme kralja Milana Obrenovića, a danas postoji i tabla na kojoj piše „Princ Andrej Karađorđević“, koja je verovatno postavljena kada je otvoreno drugo okno“, istakao je Videnović.
U čak dve epizode serijala „Istorija Niša“ biće priče o jelašničkom rudniku. On se poinje u epizodi koja obrađuje period Milana Obrenovića, posle oslobođenja Niša od Turaka, kada je otvoren, a i u 20 veku kada je proširen, govori ekipa serijala koja je sama finansirala čišćenje prilaza rudniku.
Rudnik uglja Jelašnica imao je vrlo kvalitetan mrki ugalj. Eksplatacija uglja počela je krajem 19. veka. U vreme I svetskog rata njegovu ekspolataciju su preuzele Nemci. 1927. godine pronađen je ugalj na drugo lokaciji, a novo okno otvoreno je 1929. godine.
Uoči drugog svetskog rata prozvodnja je dostizala i do 120 tona dnevno. Za prevoz su se korstile volovske zaprege i dva kamiona za transport do Niške Banje gde se pretovarao u vagone.
Nakon drugog svetskog rata rudnik je nacionalizovan. Kako bi se rešio problem transporta izgrađena je pruga koloseka 0,60 do Niške Banje, dužine oko 4,5km, koja je ostala sve do zatvaranja rudnika 1967. godine. Saobraćaj na ovoj pruzi počet je sa dve polovne dvoosovinske UNRRINE lokomotive. Ove lokomotive su bile dosta slabe pa 1952. godine preuzete dve lokomotive od rudnika „Jerma“. Ove lokomotive bile su serije 99.3. Jednoj su dali naziv „Baba Kata“, a drugoj „Baba Milka“. Sredinom 50-tih nabavljene su još dve troosovine lokomotive proizvedene
u fabrici „Đuro Đaković“.
Lokomotiva „Baba Milka“ danas je izložena kod Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Nišu, kao muzejski eksponat.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
