Tabla sa natpisom “Dobro došli u grad elektronike!” decenijama je pozdavljala sve koji ulaze u grad na Nišavi koji je sa razlogom nosio ime “Grad elektronike” zbog njegove moćne elektronske imperije, koja je bila jugoslovenski brend za domaće i inostrano tržište, hraneći blizu 30.000 usta.
Danas fabrički krug Elektronske industrije (EI) u Nišu koji se prostire na gotovo šezdeset pet hektara površine, dobrim delom zvrji prazan i zapušten, a umesto televizora, veš-mašina ili rendgen aparata, proizvode se čajevi, plastične kese i krastavci.
Nekadašnji gigant zarasta u korovu, prazne zgrade postale su skladišta, a posao ima oko 3000 ljudi, ali tek njih 500 proizvodi elektroniku u jednoj od tri fabrike koje su uspele da opstanu od ukupno stotinak.
Višegodišnji protesti građana propalih preduzeća kojima se duguju neisplaćene zarade otkrivaju sve veću socijalnu depriviranost ljudi u tom gradu. Od 10.000 radnika iz Niša koji prema evidenciji Centra za socijalni rad iz 2016. godine potražuju zaostale plata, na „elektronce“ se odnosi skoro trećina. Oni već godinama ne mogu da naplate potraživanja, iako je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio Srbiji da sprovede izvršne sudske odluke iz radnih sporova.
“Juna 2009. Godine pokrenuli smo priču za staž i zarade. Meni lično nije isplaćeno 77 zarada, od 2000. do 2008. godine. Koliki je tačan broj neisplaćenih zarada radnicima, to se ni ne zna”, kaže Radiša Spasić, član Samostalnog sindikata Srbije i bivši radnik firme “EI provodnici” koja je među prvima zapala u krizu početkom 90-ih. Zajedno sa sa grupom bivših radnika propalih niških preduzeća on punih devet godina protestuje ispred Gradske kuće u Nišu.
Ei Holding, kao i većina nekadašnjih zavisnih preduzeća, trenutno je u stečaju, a postupak je pokrenut 2016. godine i sprovode ga nadležni državni organi. Veći deo imovine prodat je privatnim licima kroz postupke stačaja, likvidacije ili prinudne naplate.
Međutim, kada je u pitanju zemljište, taj status još uvek nije definisan, a prvi čovek grada Niša Darko Bulatović kaže da se ti problemi trenutno rešavaju.
“Mi kao Grad želimo da omogućimo vlasnicima objekata da dobiju izlaz na javnu površinu, a da preuzmemo na upravljanje postojeću infrastrukturu. Grad Niš ima nameru da jasno definiše vlasničku strukturu unutar kompleksa Elektronske industrije i da nadležna javna i komunalna preduzeća preuzmu upravljanje nad infrastrukturom. To bi omogućilo privatnim subjektima kojih sada ima oko 180 u krugu Elektronske, da razmišljaju o proširenju svojih osnovnih kapaciteta, što do sada nisu mogli da u radi jer im je potrebno vlasništvo nad zemljištem, koje oni trenutno nemaju”, kaže gradonačelnik Niša za „Novosti“.
On prognozira i da oživljavanje giganta poput Elektronske nije realno, zato što su objekti prodati, a tehnologija koja je tu nekada postojala, unapređena i prenesena u preko 300 malih preduzeća koja se bave naprednim tehnologijama. Međutim, budućnost i oživljavanje grada vidi kroz napredne tehnologije.
“Završili smo Start-ap centar u kojem studenti sa svojim profesorima mogu da rade na razvoju novih tehnologija, a u toku je javni poziv za izbor izvođača za izgradnju Naučno-tehnološkog parka čijim ćemo završetkom i opremanjem stvoriti uslove za unapređenje postojećih i razvoj novih, naprednijih tehnologija”, ističe Bulatović. On daje da će se time stvoriti mogućnost da na ulasku u Niš, kao što je nekad stajala tabla „Dobro došli u grad elektronike“, ponosno stoji nova tabla – „Dobro došli u grad naprednih tehnologija“.
Za neslavni kraj EI krivi su, procenjuju stručnjaci, i država, i direktori. Razlozi se pripisuju i dozvoljenom uvozu televizora i bele tehnike, smanjenju proizvodnje i trošenju novca iz državnih subvencija, ali i manjku tendencija za usavršavanjem. Sada Nišlije čuvaju uspomenu na kolektiv koji je proslavio grad, a i danas mnogi koriste veš-mašine, televizore s logom EI i druge aparate proizvedene u Elektronskoj industriji koji si inspirisali organizatorie Sajma visokih tehnologija u Nišu da narpave izložbu, a jednog dna možda i muzej industrijskog nasleđa tog grada.
____________________________________________
„IT u Nišu cveta, treba razviti srpsku privredu”
Činjenica da fabrike ponovo dolaze u Niš je dobra stvar, smatra dekan Elektronskog fakulteta u Nišu Dragan Janković, ali ono što je loše, kaže on, je to što one nisu domaće i što uvek mogu da odu u potrazi za novim tržištem.
Neophodno je napraviti strateški realan plan na nivou grada da oko te IT industrije koja cveta, izgradimo nešto naše što će tu i ostati, što će se razvijati, da polako dižemo više firmi koje će u nekom periodu izgledati kao nekakav grad, možda ne kao Elektronska industrija, ali nekakva industrija koja ide ka naprednim tehnologijama.
Od stotinak fabrika, elektroniku proizvode samo tri
Od stotinak firmi koliko ih je poslovalo pri EI, samo su tri uspele da opstanu i nastave da se bave elektronikom. Fabrika štampanih ploča koje su osnov svega u elektronici, privatizovana je među prvima, a njen vlasnik Novica MIhajlović upravo je u tome video spas od sigurnog propadanja. Iako danas broji duplo manje radnika, svega 250, pozitivan je primer opstanka i uspešnog poslovanja, jer 60 odsto proizvoda odlazi za strano tržište. Drugi primer je EI SOVA, jedna je od 6 fabrika u svetu koja se bavi proizvodnjom optičkih uređaja, koja je takođe privatizovana.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
