Na današnji dan, pre 85 godina preminuo je Džon Frotingam, dobrotvor i nacionalni heroj Srbije koji je obeležio početak dvadesetog veka Кraljevine Srbije, Кraljevine SHS i Кraljevine Jugoslavije. Kao potomak bogate porodice industrijalaca, koristeći sopstveni uticaj i novac, u više navrata donirao je medicinski materijal i opremu, ratom uništenoj Srbiji.
Prema pisanju „Politike“ iz 1935. godine, Džon Frotingam je u Srbiju uložio novac u visini dva, možda čak i tri domaća državna budžeta. Budžet Kraljevine Srbije je 1914. iznosio oko 130 miliona dinara, a već naredne godine, zbog izbijanja Prvog svetskog rata, bio je značajno manji.
Džon Frotingam je zbrinjavao napuštenu i decu čiji su roditelji stradali u ratu, a posle Prvog svetskog rata otvorio je četiri „Amerikanska vaspitna doma za ratnu siročad“. Negova dobrotvorna misija za Srbiju, trajala je oko 25 godina i za to vreme odškolovano je nekoliko hiljada dece.
Iako je njegov višedecenijski rad u Srbiji, kao i u Makedoniji, ostavio vidljiv trag na svim poljima, sećanje na njegove zasluge skoro u potpunosti je bilo izbrisano iz srpske istorije.
U nameri da “isprave grešku” Klub srpsko-američkog prijateljstva, pokrenuo je inicijativu da se Frotingamu podigne spomenik i da se na taj način velikom humanisti oda počast i zahvalnost za sve što je, pre gotovo jednog veka, učinio za srpski narod.
U čast humanisti i dobrotvoru Džonu Frotingamu u holu Medicinskog fakulteta u Nišu postavljena je spomen bista, rad priznatog vajara Dragoljuba Drobnjaka iz Prokuplja.
“Bista jeste postavljena, ali je svečanost otkrivanja izostala zbog nepovoljnih epidemioloških prilika. Trenutno radimo na uređenju najsavremenije genetske laboratorije koju su opremili naši prijatelji iz evropske Komande Američke vojske, aparatima koji koštaju oko million dolara. Laboratoriija će nositi ime Džona Frotingama. Kada nam Kovid bude dozvolio, organizovaćemo svečanost otvaranja laboratorije, kada ćemo otkriti i spomen bistu”, kaže prof. dr Dragan Milić direktor Klinike za kardiohirurgiju i jedan od osnivača Kluba Srpsko-američkog prijateljstva.
Ko je bio Džon Frotingam?
Džon Frotingam je bio potomak jedne od najstarijih američkih doseljeničkih porodica o kojoj se u devetnaestom veku znalo i pričalo mnogo više nego o Ruzveltovima, Rokfelerima ili Karnegijevima. Frotingamovi su decenijama bili mecene umetnicima, pa je i Džon, vaspitavan u takvom duhu, pružao finansijsku podršku mladim muzičarima iz inostranstva. Sa Srbima je došao u kontakt preko iseljeničkih društava koja su svirala balkansku etno muziku u SAD.
Često je govorio da u srcu nosi dve otadžbine – Ameriku i Srbiju.
Duboko dirnut ratnim stradanjem srpskog naroda, započeo je misiju pomoći Srbiji još za vreme Balkanskih ratova. Prvu novčanu donaciju, oko 30.000 tadašnjih dinara, uplatio je Beogradskom ženskom društvu, za potrebe Doma učenica u Krunskoj ulici 1912. godine. Posle Cerske i Kolubarske bitke, u novembru 1914. godine poslao je u Srbiju prvu ratnu bolnicu na Balkanu, sa 250 kreveta, najsavremenim hirurškim materijalom i ukupno dvadesetak tona medicinskog materijala. Bolnica je nakon toga podeljena na dva veća dela, koji su najverovatnije završili u Skoplju i Đevđeliji, dok je jedan njen manji deo upućen u Niš.
Sa ovom donacijom stiglo je i deset lekara i pomoćnog osoblja. Vrednost bolnice sa svim pratećim materijalom iznosila je oko 200 hiljada tadašnjih dolara.
Džon Frotingam je bio oženjen Jelenom Lozanić, ćerkom Sime Lozanića, srpskog hemičara i prvog rektora Beogradskog univerziteta, koja je kao članica organizacije Crveni krst često putovala u Ameriku. Preko nje upoznao je brojne viđenije članove srpske zajednice u SAD, jeromonaha Nikolaja Velimirovića, Mihajla Pupina, Pavla Hadži Pavlovića, kao i Darinku Grujić, predsednicu tadašnjeg udruženja Srpska žena. Sarađujući sa njima sagledao je prilike u kojima živi srpski narod i zainteresovao se za načine zbrinjavanja ratne siročadi.
U Srbiji je osnovao i do kraja postojanja finansirao dva doma za srpsku ratnu siročad. Prvi je bio Srpsko-američki dom, koji je sa ogromnom predanošću i zalaganjem vodila Darinka, poznata kao mama Grujić. Dom je prošao ceo ratni put od Beograda, preko Bitolja, Soluna, Atine, Nice, ponovo Beograda i na kraju Sremske Кamenice gde je funkcionisao dok i poslednji pitomac nije iškolovan i otisnut u život.
Drugi dom, je bio u Vranju, gde su iz temelja podignute dve zgrade za smeštaj ratne siročadi. Kroz ovu ustanovu prošlo je oko 600 pitomaca.
Okupacija Srbije poremetila je Frotingamove planove za izgradnju još domova, pa je ratnu siročad 1917. godine smestio u privremene domove u Nici i drugim gradovima Francuske.
Sa Nikolom Pašićem stigao je na Krf gde je upoznao kralja Petra, Aleksandra Karađorđevića, Stepu Stepanovića, Živojina Mišića … Džon Frotingam je nosilac Кarađorđeve zvezde sa mačevima i Кraljevskog ordena Belog orla.
Porodica Lozanić-Frotingam se početkom prošlog veka naselila na jugu Francuske, odakle je sve vreme pomagala deci u Srbiji. Tamo i danas živi petoro njihovih unuka.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
