Dan koji može da stane u dve-tri upečatljive priče. A tek je na polovini.
***
Korak ispred mene prolaze namrgođena žena srednjih godina i devojčica iza nje s loptom u ruci, plačna.
– Ovo je ona što je mužu isterala venčanu ženu i četvoro dece iz kuće pa se uselila sa svoje dvoje dece, od troje koliko ih ukupno ima sa tri različita muškarca – čujem razgovor dve žene ispred sebe – Njemu je majka umrla od muke za dva meseca, deca mu više nikad nisu došla, ali zato rinta od jutra do sutra da ispunjava prohteve njene dece, jer jedini nešto radi. Čim ne dobiju nešto, drekom, vikom i suzama vrlo brzo ostvare sve što su naumila. Da nevolja bude veća, spiskali su i pare od stana koji su na njegov pritisak roditelji prodali u Aleksincu, navodno da bi kupili stan u Nišu pa su sad podstanari.
– Pa čula si valjda da se prvo dete i druga žena vole najviše na svetu. Dobro, možda je on u toj ljubavi zamenio svoje prvo za neko njeno dete, ipak je ona ta, druga, koja se voli – objašnjava druga.
Skrećem levo pa sam uskraćena za nastavak razgovora.
***
Ispred mene ide devojčurak, ubrzanim korakom i odjednom mi se čini kao da će da poleti… ipak joj je mobilni ispao iz ruke, ali na sreću nije se prućila za njim. Dohvata ga saginjući se i, idući jednakom brzinom, sudara se sa ženom koja joj ide u susret, bukvalno naskočivši joj u naručje. Dok žena stoji ko ukopana, ne znajući šta je snašlo, devojčurak nastavlja žustrim korakom, ne skidajući pogled s mobilnog. Bez zastajanja, bez izvinite.
Šta sve možeš da čuješ kad kreneš nekuda peške… roman možeš da napišeš. A tek šta sve vidiš… dovoljno da ti se ne izlazi iz kuće.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
