Dragan je izgubio noge, amputirali mu jednu, pa drugu: “Vojnički duh me nije izdao, borim se”

Dragan Stanojković (43) iz Niša nije ni slutio da će ga vojnički dani i verovanje u neku bolju budućnost, odvesti u posteljinu i kolica, kao trajnog invalida. Kao dvadesetjednogodišnjaku mu je ustanovljeno da boluje od glomerulonefritisa, obostranog zapaljenja bubrega. Iako mu je usledio čin starešine vojske u 52. bataljonu u Prištinskom korpusu, zadesio ga je i stravični događaj, kada mu je amputirana leva noga. Nakon 22 godine života, višestrukih operacija, pre svega srca i ugrađivanja stentova, devetogodišnje analize kojoj je podvrgnut, ostao je i bez desne noge, ali problem se tu ne zaustavlja jer mu je hitno neophodna transplantacija bubrega.

Trenutno se nalazi na VMA, gde mora da izvrši reviziju grudnog koša, nakon operacije srca koju je imao 8. marta, zbog čega mu je ugrađena pumpa koja preko creva izvlači gnoj iz grudi, piše Telegraf.

Kako kaže, problem se javio 2000. godine u periodu kada je bio vojno lice. Problemi sa bubrezima su sa sobom povukli i ostale zdravstene probleme koji su bili strašni.

“2000. godine mi je ustanovljeno da bolujem od glomerulonefritisa. Prvo mi kreće oboljenje bubrega, a onda kada sam otišao na VMA, isprobavali su na meni razne terapije, kako bi mi pomogli, ali zbog tih imuno supresiva koje sam primao, nisam mogao da se transplantiram. Lekari su mi to rekli, priznali su grešku i tvrdili su da su mi davali mnogo kortikosteroida i da je glavni razlog zbog čega ne mogu da transplantiram bubreg, jeste taj što imam mnogo antitela u sebi”, kazao je Dragan.

Da bi posle toga nastala po njega, kako kaže, neuropatija “koju niko nikada u Srbiji nije video” zbog čega mu je najpre stradala leva noga.

“Degenerativni gen mi je prolazio kroz kičmenu moždinu i jeo je. Prvo je počela da mi strada leva noga, hteli su da mi je spasu i da mi odstrane samo prste, međutim to nije bilo moguće i amputirana mi je bila cela. Posle toga sam imao šest operacija te iste noge. Amputacija – reamputacija i skraćena mi je do kuka. 8. marta ove godine mi je operisano srce, stavljene su mi dve bajbule, dva bajpasa i dva stenta. Zatim su mi utvrdili da imam infekciju u grudima i zbog toga mi je ugrađena pumpa koja preko creva izvlači gnoj. Međutim pre tri meseca kada sam došao na VMA da izvršim reviziju grudi, slučajno sam skinuo čarapu na desnoj nozi i videle su mi se dve tačkice, lekari nisu imali dileme da će mi odstraniti i nju”, objašnjava Dragan.

On tvrdi da jedina šansa da on može da transplatira bubreg jeste čišćenje antitela iz krvi. Taj proces lečenje se samo radi u Turskoj i Italiji.

“Šansa da u budućnosti transplantiram bubreg, ali je neophodno čišćenje antitela, čišćenje krvi. To je moguće izvršiti samo u Turskoj i Italiji”, tvrdi Dragan.

Dragan živi kao podstanar u Nišu, ima osamnaestogodišnjeg sina i šesnaestogodišnju ćerku, supruga iako fakultetski obrazovana sa diplomom fakulteta fizičke kulture, prinuđena je da radi u kopirnici jer posla nema u struci.

“Primam 30 hiljada invalidsku penziju, kao i tuđu negu i pomoć i da živi kao podstanar u svom gradu, a razlog je, kako tvrdi to što je bespovratno podigao 20 hiljada evra koje je Vojska davala pre pet godina i zbog toga je skinut sa spiska za dodelu stana”, priča on.

U svakodnevnom kretanju, uz pomoć hodalice, pomagala mu je i pomaže mu porodica,pre svega supruga, ali zbog trenutne situacije gde je on prikovan za invalidska kolica, “ne zna šta će da radi”.

“Supruga mi je pomagala da se krećem, kada trebam da idem do toaleta. Imam jednu hodalicu sa kojom sam mogao da se krećem dok sam imao jednu nogu i uz pomoć koje sam mogao da odem u toalet ili da uđem u tuš kabinu. Sada kada su mi odstranjene obe noge, ne znam kako ću. Problem je što imam tuš kabinu koja je visoka, i sada sve to mora da se sruši jer ja ne mogu da se “prebacujem” rukama nikako kao nekada kada sam imao jednu nogu”, tvrdi Dragan.

Pored svih životnih problema sa kojima se susreće jer je invalid, Dragan ne odustaje, a borbu u sumornoj svakodnevnici mu olakšava njegov karakter i vedar duh.

“Ja sam vedra osoba, zadesilo me, zadesilo me, šta daradim. Imam ja svoje trenutke, naravno, zatvorim se u toalet da me niko ne vidi i kukam. Bio sam nekada gromada od čoveka, ljudi kada me vide imaju averziju o meni da sam bio nekada motorista, ja taj vedar duh nisam napustio, borim se”, priča kroz tračak nade Dragan.

Draganu je neophodna novčana pomoć, najpre radi adaptacije stana, pa kasnije i transplatecije.

Dragan Stanojković
170-0010066805000-59 dinarski
170-0010066805001-59 devizni
UniCredit

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.