Dr Boban Džunić: Samo ujedinjeni pred istorijom, Bogom i ljudima možemo da se nadamo miru i blagostanju

U znak sećanja na žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, obeležava se, Deveti maj – Dan pobede. Ovog datuma obeležava se i Dan Evrope, dan kada je 1955. godine nastala zajednica evropskih naroda. Predsednik Skupštine Grada Niša dr Boban Džunić, čestitao je Nišlijama ovaj važan praznik.

Dan pobede, je dan kada je završen Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva u kome je stradalo oko 65 miliona od čega su gotovo 31 milion ljudi civili a ranjeno je njih 35 miliona. Rat je vođen na teritoriji tadašnjih 60 zemalja.

“Današnji dan je veoma važan kako za istoriju tako i za budućnost u koju verujemo da će biti svetlija. Nemili događaji iz prošlosti nas opominju da je stradanja uvek bilo ali da uz najveće napore moramo da čuvamo i zaštitimo sopstveni narod. Čestitam Nišlijama Dan pobede kao dan kada treba da se prisetimo junaka iz prošlosti ali i prepoznamo važnost jedinstva srpskog naroda koje jedino može da nas sačuva od većih tragedija. Samo ujedinjeni pred istorijom, Bogom i ljudima možemo da se nadamo miru i blagostanju”, rekao je predsednik Skupštine Grada Niša dr Boban Džunić.

O SPOMENIКU SOVJETSКIM PILOTIMA…

Sovjetski vojnici poginuli su 7. novembra 1944. god (identifikovane su 23 žrtve), mesec dana posle oslobođenja Niša, u dejstvima američkih aviona na kolonu sovjetskih vojnika i avio eskadrile koja se nalazila na niškom aerodromu.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Кajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Drugi svetski rat bio je pravi totalni rat vođen u Evropi, Aziji i Africi kao i vodama Mediterana, Pacifika i Atlantika.

Dan Evrope

Prvi koraci ka ujedinjenju evropskog kontinenta i formiranja današnje Evropske unije učinjeni su 9. maja 1950. god. Na samitu lidera EU 1985. odlučeno je da se 9. maj slavi i kao Dan Evrope.

Tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske, Rober Šuman predložio nekadašnjim ljutim neprijateljima Francuskoj i Nemačkoj da uspostave zajedničku organizaciju kojoj će poveriti upravljanje proizvodnje uglja i čelika.

Кapitulacija Japana

U toku leta 1945. god nastavljena je borba SAD i Velike Britanije protiv Japana. Dobro utvrđeni i skriveni u džungli, Japanci su se žestoko branili. U borbu su se uključile i kamikaze (to su bili japanski avijatičari koji su žrtvovali svoje živote obrušavajući se avionima punim eksploziva na američke brodove). Amerikanci su trpeli velike gubitke. Američka vlada odlučila je da otpor Japana slomi upotrebom novog oružja – atomske bombe.

Iz bombardera B – 29 (“super tvrđava“) bačene su 6. i 9. avgusta 1945. godine dve atomske bombe, jedna na Hirošimu, druga na Nagasaki. Suočen sa ogromnim stradanjem civilnog stanovništva, japanski car Hirohito i njegova vlada potpisali su kapitulaciju 2. septembra 1945. godine. Time je završen Drugi svetski rat.

ŽRTVE U DRUGOM SVETSКOM RATU

Smatra se da je u Drugom svetskom ratu stradalo oko 60 miliona ljudi. Zbog te srazmere Drugi svetski rat se često navodi i kao primer totalnog rata. Broj ranjenih bio je višestruko veći, što ovaj rat čini najkrvavijim sukobom u istoriji čovečanstva.

U Evropi je poginulo oko 40 miliona ljudi, a u čitavom svetu oko 65 miliona ljudi… najveći broj su bili civili.

Nemaca je stradalo oko 5,5 miliona. Rusa (SSSR) oko 20 miliona, Jugoslovena oko 2 miliona, od toga Srba oko 1.8 miliona.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.