Divljansko jezero pleni svojom lepotom i netaknutom prirodom
Divljansko jezero je veštačka akumulacija u podnožju Suve planine, između dva srednjovekovna sela Divljane i Mokre, na oko pet kilometara udaljeno od Bele Palanke, na putu ka Babušnici.
Od Niša je udaljeno oko 49 kilometara i do jezera se automobilom stiže za 45 minuta.
Divljansko jezero nastalo je 1983. godine pregrađivanjem Кoritničke reke, kao takozvana kompenzaciona brana. Jezero je površine oko 8 hektara, dugačko 700, široko i do 135, a duboko oko 5—6 metara.
Sa jedne strane je prirodno pregrađeno strmim obroncima Кurilskim čuke.
Nakon havarije na brani koja se dogvodila 2002. godine, kada se za nekoliko dana celo jezero sa celim ribljim fondom izlilo u Nišavu, izvršena je sanacija kompletnog jezera, a obnovljen je riblji fond.
Divljansko jezero je danas bogato ribom, pre svega šaranom i klenom. Od 2005. godine poribljava se šaranom, amurom, deverikom, tolstolobikom, babuškom i pastrmkom.
Obala jezera je uređena i pogodna za izlete, ribolov, a u letnjim mesecima i za kupanje, pa je omiljeno mesto za besktvo od letnjih vrućina i mnogobrojnih Nišlija. Od Niša je udaljeno oko 50 kilometara, bvazdušnom linijom 36, a automobilom se stiže za oko 45 minuta.
Svake godine Ribolovačko udruženje Bela Palanka, na jezeru organizuje takmičenje u sportskom ribolovu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Verovatno pisac ovog teksta nije davno bio na divljanskom jezeru.
Stvarno stanje je daleko od opisanog.
Obala jezera je okupirana od strane mesnih navodnih ribolovaca, koji su sagradili veliki broj brvnara, platformi i drugih objekata, zbog kojih je pristup jezeru šetnja pored istog onemogućena.
Ne postoji osnovna infrastruktura, za boravak, sport i razonudu.
Istina je da divljansko jezero pruža fantastične mogućnosti za razvoj prilično dobrog i uređenog turističkog centra
Ali u ovom trenutku to nije slučaj. Prostor je prepušten bahatim pojedincima koji su privatizovali skoro celi prostor.
Iz lokalne samouprave nije bilo inicijativa za boljim rešenjem, ma da je jezero sa postojećom branom i okolnim priobaljem u vlasništvu vodoprivrede Srbije.
Na jezeru se ne organizuju nikakva takmičenja u ribolovu već deset godina.
Neuređena obala prepuna kvazi baraka i kućica koje su lokalci postavili onemogućavaju pristup jezeru. Bukvalno nema mesta gde se moze prići vodi, osim same brane. Šta više, ljudi iz rukovodstva ribolovačkog društva iz Bele Palanke su postavili brvnare i platforme tik uz mrestilište i time dali primer i ostalim kako treba da se čuva riblji fond i jezero. Sramota … Obala se ne uređuje i nema nikakvog sadržaja. Smeće od primarne za ribolov na sve strane. Riblji fond siromašan. Od riba ima: štuke, babuške, bodorke, tostolobik, amur, klen, beovica.
Prelepo jezero na prelepom mestu, ali uništeno pohlepom nesavesnih pojedinaca.