Da mališani više uživaju dok stvaraju i posmatraju kako funkcioniše brod, kamion ili katapult, nego kada na poklon dobiju skupu igračku koja svetli i priča, pokazuje nesvakidašnja Dedina garaža u Nišu, mesto na kome se svake nedelje i srede rađa i podstiče dečija kreativnost.
Na ideju da naprave jedno takvo mesto na kom nastaju prava mala umetnička dela, došli su Nina i Milan Spasić kada im se pre pet godina rodio sin Dorotej. Ljubav prema radionici Nina gaji još od malih nogu, slušajući priče iz garaže svog deke o tome čime se on igrao kada je bio mali. Njihova kuća ubrzo je postala prava oaza dečijih igračaka, ali ne onih kupovnih, već ručno napravljenih. Uz malo mašte, lepka, testere i lemilice, oni kamen, testo, drvo ili tkaninu, pretvaraju u bubanj, vrtešku, slagalicu ili šta god im padne na pamet.
„Često sam svog deku zapitkivala čime se on igrao kada je bio mali. Tako se i kod mene rodila ideja za svojevrsnom radionicom i to onog trenutka kada smo postali roditelji. Počeli smo da unosimo u kuću kamenčiće, šrafove, grančice i videli smo da to raduje naše dete, da uživa kada svi zajedno nešto pravimo. Ubrzo su u našu radionicu počeli da dolaze rođaci, pa drugari iz komšiluka, a onda i deca iz čitavog grada“, priča Nina.
„Umem, a ne imam“
Nina i njen suprug namerno ostavljaju igračke nesavršenim, bez jakih boja i lakova, jer ne žele, da igračka detetu na prvi pogled izgleda kao nešto što ne bi umeli sami da napravi. Cilj je, kaže Nina, pokazati detetu da ono to ume, a ne da ima.
„Igračka ne mora da sija da bi detetu bila zanimljiva, dovoljno je da se okreće poput vrteške, a dete samo treba da shvati gde ide šraf, a gde ekser i da je samo sastavi. Dedina garaža je mesto gde oni mogu da osete materijale koje možda nikada ranije nisu dodirnuli, mogu da vide kako se ponaša drvo, brašno, tkanina, slama, mogu da sastavljaju, rastavljaju, šmirglaju, kucaju, i na kraju igračku koju naprave odnesu kući“, objašnjava Nina.
„Deficit pažnje kod dece, posledica preteranog igranja video-igrica“
Nina Spasić, po struci je diplomirani pedagog, zastupa pravac antipedagogije koji, pre svega, podrazumeva prijateljstvo sa decom. Ona objašnjava da stariji ne treba da pokazuju stav da su pametniji i superiorniji od dece, već da zajedno sa decom dolaze do rešenja.
Takođe objašnjava da decu nekad treba pustiti da im malo bude dosadno, jer će ona tada sama pronaći zanimaciju što kod njih podstiče i kreativnost. Umesto toga roditelji odmah detetu ponude neko rešenje, a to neretko bude i ono pogrešno poput „telefon u ruke dok odrasli ne završe sa obavezama“.
„Mi nismo fanatični protivnici telefona i video-igrica, ali zaista to svodimo na minimum. Mnogo je dece sa deficitom pažnje, teško je održati je kod njih, a lično smatram da je sve to zbog preterane upotrebe računara i tableta“, tvrdi Nina.
U Dedinoj garaži svi su, kaže, dobrodošli, i deca, ali i njihovi roditelji. Neophodno je samo da nadoknade troškove utrošenog materijala i zabava je tu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
