Mališani u Svrljigu i u okolnim selima, a ima ih 36, i ove godine su dočekali Deda Mraza koji im je doneo poklone. Ispod kostima najslavnijeg deke na svetu u Svrljigu se krije Dušan Živanović.
Ove godine mu je dok je obilazio decu i delio poklone društvo pravio i pas samojed. Prošetali su Svrljigom,posetili škole i vrtiće, ušli u firme u izmamili osmehe mnogim mališanima.
Dušan Živanović već pet decenija za Novu godinu oblači kostim Deda Mraza i deli paketiće, a prvi put je odelo najpoznatijeg deke na svetu obukao kada mu je bilo 16 godina. Od tada pa sve do dana današnjeg usrećuje decu. Kaže da sada paketiće nosi unucima mališana kojima je podelio prve paketiće. I ništa u tome ne može da ga spreči, ni kiša, ni sneg, ni duboki minus. Šta god da se desi on stiže i do najudaljenijeg sela, bilo da pešači, da vozi bicikl, kočiju ili fiću. Deca ne smeju da budu izneverena.
Zašto je odlučio da postane Deda Mraz Dušan ne može da objasni. Kaže, došlo mu je to nekako spontano.
“Kad sam ja bio dete, i sa školom odlazio na Železničku stanicu da dočekam Deda Mraza, doživljavao sam ga kao stvarnu osobu. Njegov dolazak je za mene bio neopisiv osećaj. Mislim da sam zato poželeo da i ja to budem i u šesnaestoj godini postao sam Deda Mraz. Otišao sam u tadašnju Industriju tekstila u Svrljigu i zamolio ih da mi naprave kostim i tako je sve počelo”, kaže Dušan Živanović.
Može sve da se dogodi, ali jednu stvar ne dozvoljava, a to je da izneveri mališane i da u vreme novogodišnjih praznika ne zakuca na njihova vrata, a oni ga očekuju.
“Nije uvek sve bilo tako lako, posebno kada sam poklone morao da nosim do obližnjih sela. Često je put bio neprohodan, zatrpan snegom, pa dođem donekle „fićom“, a onda kroz smetove nastavim pešice, ali na cilj moram da stignem”, kaže Živanović.
Dušan Živanović, alijas Deda Mraz, je hodajuća legenda u Svrljigu. Generacije i generacije dece je usrećio svojim poklonima, a svojim kostimom je učionio da deca veruju u Deda Mraza.
“Uživam u ovome i što radim, a mnogo toga lepog se i meni desilo za ovih 50 godina. Jednom prilikom sam ulicama Svrljiga prošao kočijom. Bile su okićene figuricama Deda Mraza, igračkama i lampionima. Zaustave me u jednom trenutku neka deca i kažu da i oni imaju poklone za mene, a kada ja bolje zagledam vidim da su ih oni skinuli sa mojih kočija. Drugom prilikom, radio sam na održavanju grejanja u jednoj školi i dolazi mi jedan šestak i zamoli me da mu dam malo rakije da se opusti pred pismeni zadatak iz matematike. Ja odbijem, on dobije jedinicu i optuži me da sam ja kriv za to. Kaže mi kakav sam ja to Deda Mraz kada ne ispunjavam želje”, prisaeća se Duško.
Bilo je i teških trenutaka.
“Najteže mi je kad treba da odem kod dece sa hendikepom, gledam ih u kolicima ili u krevetu i uhvati me neka tuga. Pričam im nešto, ne znam ni ja šta, ostavim paketić, slikam se i odem, ali me tuga dugo još prati”, kaže Živanović.
Biti Deda Mraz sada mnogo teže nego što je to bilo ranijih godina. Kaže da današnja deca ne umaju da maštaju. Ne veruju bajkama koje su im postale smešne.
Osim Deda Mraza, velika ljubav mu je pecanje i folklor. Uspešan je i u jednom i u drugom, ali kada dođu novogodišnji praznici, i pecanje i folklor odlaze u drugi plan.
Dušan Živanović otkriva i svoju novogodišnju želja, a to je da ostane svrljiški Deda Mraz, da usrećuje svoje sugradjane, njihovu decu i unuke.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
