Zdravlje

DANICA GRUJIČIĆ: Bombardovanje je Srbiji donelo porast autoimunih i malignih bolesti

Hemijsko i nuklearno ratovanje protiv Srbije 1999.godine donelo je porast velikog broja autoimunih i malignih bosti, rekla je profesor dr Danica Grujičić u Nišu.

Odgovarajući na pitanja novinara, ona je dodala da u Srbiji što hitnije mora da se obavi remidijacija zemljišta kako bi tačno utvrdili koje su teritorije zagađane tokom bombardovanja naglašavajući da se tom prilikom dogodila regionalna ekološka katastrofa. Bombardovani delovi zemlje moraju da se ispitaju kako bi smo znali koju vodu pijemo, kakvu hranu jedemo i gde smo bezbedni, a gde nismo.

“Ne mogu da kažem da li su podaci Batuta sa kojima institute raspolaže, tačni ili ne, ali ne može se epidemiološka situacija u zemlji posmatrati samo sveukupno. Mora se ići od regiona do regiona. Da se nešto dogodilo, jeste, jer ako je osam radnika vodovoda rasčišćavalo Pljačkavicu neposredno posle bombardovanja, sedam od njih je umrlo od raka, a osmi se leči, onda tu nešto nije u redu”, kazala je Grujičić.

Ona je dodala da ne razume one koji govore o tome kako nema nikakve opasnosti, kako nema zračenja.

dr Danica Grujičić; Foto: V.P.

“Očigledno je da govorimo o različitim stvarima. Ti ljudi ne shvataju šta je kancerogenza, a postavlja se još jedno važno pitanje. Ako Svetska zdravstvena organizacija, iz određenih političkih razloga nije stavila osiromašen uranijum na listu, zašto je onda stavila na listu kancerogena sve raspadne produkte tog osiromašenog uranijuma koji su pali i na našu zemlju. Želim da mi to neko objasni”, naglasila je dr Danica Grujičić.

Sa druge strane, dodala je ona, ne možemo dokazati da se dogodila ekološka katastrofa ni sakupljajući činjenice od slučaja do slučaja, od žrtve do žrtve.

“Mora se napraviti naučni pristup. Postoje matematički modeli koji su prisutni svuda u svetu i na osnovu kojih vi tačno znate kolika se količina hemijskih ili radioaktivnih meterija izlilo u jednom određenom trenutku. Na osnovu toga se može izračunati koliko je toga bilo, koliko je ostalo, kolika će koncentracija u životnoj sredini biti posle pet, deset ili 15 godina. Ali to moraju da urade ljudi koji se bave životnom sredinom. Takvu analizu mi tražimo. Naša ideja je bila da iskusniji istraživači i naučnici rade kao volonteri i da postoji jedan uzan kruh ljudi koji će sakupljati podatke”, objašnjava Grujičić.

Predlog je i da studenti na doktorskim studijama rade doktorate sa ovom temom. Svako iz svoje oblasti, psiholozi sa svog aspekta, fizičari sa svog , toksikolozi svoje.

“Znamo da sada za doktorak u državnim ustanovama mora da se objavi rad i naučnom časopisu koji ima recenziju. Sada zamislite da se slije 500 radova na tu temu. Vi tada imate dokaz. Možda je to dokaz da je sve super, a možda i da nije sve tako super. Zašto se sakupljanje dokaza na ovaj način koči. Možada zato što neko zna do kakvih ćemo podataka doći, a zna i kako će Evropa na to reagovati. Osim toga, masa dece koja će se baviti ovim istraživanjima pratiće i šta se dalje događa sa životnom sredinom, za nekoh dest, dvadest godina, ali su oni generacija mladih koji treba da ostavi generacijama Srbiju bar malo čistiju”, istakla je Grujičić i dodala da će se broj malignih bolesti, ako se to ne učini samo povećavati.

Ona još jednom naglašava da je zadatak naučnika da nađu i da daju dokaze o tome šta se dogodilo te 1999.gdoine, a šta će država sa tim dalje dešavati odlučiće država i politika.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close