Društvo

Danas su Materice

Danas slavimo jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika. Materice se slave dve nedelje pred Božić. Prema običajima deca treba da porane i kanapom, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku.

Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu, jedinstvena naša svetkovina.

U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti. Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano „vezuju“ svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se „dreše“. Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično „Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone“.

Narodni običaji

Obično deca ustaju pre majke i vezuju je dok je još u krevetu, ali mogu je vezati i kasnije dok je u nekom kućnom poslu.

Majka se „brani“, „zapomaže“, „moli“ da je odvežu jer je „u velikom poslu“, ali deca ne pristaju dok ne dobiju „otkup“.

Otkupljuje se poklonima koji mogu biti skromni, poput bombone ili jabuke.

Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake…

Sprema se svečani, zbog Božićneg posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.

Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.

U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad.

To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.

U nedelju pred sam Božić obeležavaju se Oci

U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca „vezuju“ oce, a oni im se „dreše“. Ovo uzajamno „drešenje“ je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simvolika ovog uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njagov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On – Božić – Ljubav, koja je „sveza savršenstva“, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno „vezujemo“ i „drešimo“. To vezivanje i drešenje prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.

I tako, isključivo srpski narod je osmislio na svom sopstvenom iskustvu naš hrišćansko-pravoslavni kalendar, koji je ujedno i srpski narodni kalendar. Detinjci, Materice i Oci su, dakle, naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj „da nije majke, ni sveta ne bi bilo“.

Materice su praznik Svetih srpskih majki, Detinjci su dan Svete srpske dece, a Oci – dan Svetih srpskih otaca, čiji se broj ne može izbrojati (str. 60-61).

protojerej-stavrofor Dušan Кolundžić

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com