U svetu se danas obeležava Dan sladoleda. Ustanovljen je pre 34 godine u Sjedinjenim Američkim Državama na predog tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana.
Za sladoled se kaže da je najstarija poslastica na svetu i u mnogim zemljama najpopularniji desert. Njegova istorija temelji se na različitim pričama. Prema jednoj, prvi sladoled napravljen je u Kini 3000 god. pre nove ere, kao mešavina leda i mleka. Tako je dobijana poslastica koja se smatra pretečom sladoleda u kakvom danas uživamo.
Prvi Evropljanin koji je imao priliku da proba ledenu kremu bio je Marko Polo, koji je u svom putopisu “Milion” po povratku sa dalekog istoka 1292. godine, opisao ledeni desert koji su posluživali na dvoru Kublaj-kana, na području današnjeg Pekinga.
Prema recepturama koje je Polo doneo počela je pripremanje sladoleda, najpre na italijanskom dvoru, zbog čega su postupak i recepture bile strogo čuvane. Sladoled je tada prozvan poslasticom bogatih.
U čarima sladoleda uživali su i stari Rimljani. Car Neron je sneg i led, donesen s planina, mešao s voćnim sokovima i usitnjenim voćem i dobijao mešavinu sličnu današnjem sladoledu.
Zahvalnost za to što danas mogu uživati u sladoledu Evropljani, ipak, duguju Arapima, koji su za vreme svoje vladavine na Siciliji upoznali Italijane sa veštinom zamrzavanja sladoledne kreme. Nakon toga, od 1500. godine, otkako ga je italijanski kuvar servirao na svadbi Katarine de Mediči i francuskog kralja Henrija II, recept se počeo prenositi i van granica Italije.
Na engleskom dvoru služi se još od 17 veka, a postoji kazivanje da je Kralj Čarls II bio toliko oduševljen hladnim desertom da je platio veliku svotu novca kuvaru kako bi zadržao recept u tajnosti.
Na tlo Amerike, sladoled je stigao decenijama kasnije, a služio se na zabavama poznatih Amerikanaca poput Džordža Geršvina.
Prvu reklamu o sladoledu je oglasio londonski ugostitelj Filip Lenzi Philip Lenzi u njujorškim novinama 1774. godine. Industrijska proizvodnja sladoleda započela je u Americi polovinom 19. veka kada je izmišljena prva mašina za pravljenje sladoleda. Početkom prošlog veka, sladoled je počeo da menja oblik, najpre kornet, a zatim sladoled na štapiću.
Čuvena britanska premijerka, “Čelična Lejdi”, Margaret Tačer je svoju karijeru počela pronalaskom hemijskog jedinjenja koje se dodaje sladoledu da bi bio kremast.
Danas se ni ne zna tačan broj ukusa ove ledene poslastice, ali se zna da najskuplji sladoled na svetu, čokoladnog ukusa, košta 25.000 dolara. Kupovinom ovog sladoleda na poklon dobijate zlatnu narukvicu sa dijamantima.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
