Danas je svetski dan leptira

Njegovo ime potiče od reči lepidos što znači ljuspica i ptera što znači krilo. Sam naziv leptira otkriva da je u pitanju insekt koji na krilima ima ljuspice.

Viši naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu Miloš Popović objašnjava da leptiri spadaju u insekte, a osnovna karakteristika insekata je da imaju šest nogu.

Kod nas ima oko 200 vrsta dnevnih leptira, dok je noćnih leptira znatno više.

Dnevni leptiri su naročito zastupljeni u tropskim krajevima, a u svetu postoji više vrsta leptira nego kod nas. Ljudi misle da dnevni leptiri lete danju, a noćni noću, što uglavnom i jeste istina.

Ipak, među dnevnim i noćnim leptirima postoje i druge razlike.

„Glavna razlika je, u stvari, da dnevne leptire čini nekoliko familija koji imaju drugačije antene”, objašnjava Popović.

Dodaje da se noćni leptiri ponekad nazivaju i moljcima, što nije opravdano jer su moljci štetočine na tkaninama.

„Oni uglavnom lete noću, ali ima nekih interesantnih vrsta noćnih leptira koji lete danju i koji su isto tako obojeni kao i dnevni leptiri”, kaže Popović.

Ono što leptire izdvaja su njihova krila, odnosno činjenica da na krilima imaju ljuspice. Svi leptiri imaju ljuspice koje su evolucijom nastale od dlačica.

„Boja na krilima nastaje kao mozaik od sitnih ljuspica različitih boja. Svaka je jednobojna, ali kad se spoje na krilu i kad se gledaju iz daleka, deluje da imaju neke šare”, ističe Popović.

Još jedna karakteristika leptira je usni aparat koji služi za sisanje nektara.

U pitanju je cevčica koju leptir ima umesto usta, a koju razmotaju kada slete na cvet i tako dolaze do nektara.

Iako je ustaljeno mišljenje da leptir živi jedan dan, to nije istina.

„Prvo, gusenice žive obično dosta duže i gusenica je glavni stadijum leptira. Gusenica je taj stadijum koji se izleže iz jajeta i koji služi za rast”, kaže Popović.

Dodaje da gusenice jedu lišće, te da im je funkcija da dobiju masu i porastu do neke veličine.

„Onda se učaure i ta čaura od leptira se naziva lutka. U toj lutki se dešava potpuni preobražaj. Formira se novo telo za odraslog leptira”, ističe Popović.

Odrasli leptir je u stvari stadijum koji služi za razmnožavanje.

Među vrstama leptira ima onih koji žive svega par dana. Takav je močvarni mravnik, čiji je prosečni životni vek 2-3 dana.

Međutim, postoje i vrste koje žive tokom cele godine, poput mnogobojaca.

U pitanju je vrsta koja čitavu zimu prezimi u odraslom stadijumu, a pari se tek na proleće.

Leptiri su dobri oprašivači biljaka, a poslednjih godina se ističe taj značaj.

Leptiri se takođe hrane cvetovima i nastali su u koevoluciji sa biljkama.

„Biljke su se uvek trudile da obezbede insektima hranu, a za uzvrat su insekti prenosili polen sa cveta na cvet”, objašnjava Popović.

Ljudi koji su zainteresovani za leptire ili druge insekte mogu da preuzmu aplikaciju Biologer.

U pitanju je aplikacija preko koje je moguće slikati leptira ili drugog insekta i proslediti fotografiju.

Time naučni tim dobija informaciju o tome o tome gde je pojedina vrsta pronađena, a ljudi dobijaju podatak o tome šta su videli na terenu.

Aplikacija je nastala u saradnji par nevladinih organizacija, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i Biološkog fakulteta u Beogradu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.