Danas je Ivanjdan – veruje se da su trave danas posebno lekovite, a i voda dobija posebnu moć
Pravoslavna crkva i vernici slave Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Krstitelja. Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje crkva.
Sveti Jovan Krstitelj bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.
Po običajnom kalendaru, pletu se venci od ivanjskog cveća u koji se stavlja beli luk da kuću čuva od groma.
Čak i voda dobija posebnu moć.
U mnogim krajevima, pale se ivanjske vatre, oko kojih se nekada igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi. Ponegde se organizuju i vašari.
Današnji praznik zove se još i Igritelj, jer se veruje da sunce ovoga jutra igra na nebu. Naziva se i Biljober, jer su, veruje se, bilje i trave danas posebno lekovite.
DANAS JE IVANJDAN КAD SUNCE ZOROM IVANJSКIM CVEĆEM PROCVETA I OКITI
ZEMLJU SVICIMA I CVETNIM LATICAMA
Mnoge reči nisu izrečene , okićene ko ivanjsko cveće,
svuda vatre devojačke tajne , kad u noći hvataju se svici
te otvore da svetionik dlana, bratime se zvezde i sazvežđa ,
žitno klasje u mesec zagleda i beru se jovanove trave , hajdučka , vrtika , malo belog luka ,
da u osvit samog Ivanjdana , vence pletu rukom devojačkom ,
iznad vrata čuvadar da bude , da zasija poput starog zlata ,
kad je blato uprljalo zlato , nit poljubac devojačko lice,
ako je to lice suđenice .
I svud gore , gore žive vatre , zažare se varnice zaplamte ,
ti venčići od poljskoga cveća , od uroka ognjište čuvaju ,
od zla duha i svakog Usuda , svetac kumstva a i pobratimstva ,
ti nečujni biljoberu sveti i travaru neslućenih moći ,
Zaigralo Sunce ranom zorom, procvetalo ivanjdanjskom vatrom ,
gledam nebo umiveno rosom , ivanjdanskim cvećem procvetalo ,
preliva se ko grumenje zlata , ko bistra rečna površina ,
ta duhovnost iznad materija , kao vatra živa ko istina .
Nerotkinje što potomstvo žele , kroz venčiće od jovanove trave provlače se , te se cvećem kite , a i svoje koše lepršave .
Iznad kućnih vrata venčić poljskog cveća ,
jači i od groma i od glogovine , upilo je toplinu ivanjdanskog jutra ,
te nam kuće štiti sve do dogodine .
Na Sv . Jovana svi se redom kume i po Bogu i Svetom Jovanu ,
u čast krštenja Isusovog koga krsti Jovan u reci Jordanu .
I mirišu lavanda i jasmin , otvara se i zemlja i nebo ,
srećan bude svako ko je tada svojim okom u Sunce pogledo.
Slavica Jovanović novinar i književnik
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
