Društvo

Dan Vojne bolnice Niš u znaku otkrivanja spomenika njenom osnivaču

Otkrivanjem spomenika pukovniku dr Vladanu Đorđeviću, osnivaču Vojne bolnice u Nišu, ova vojnozdravstvena ustanova će u sredu, 22. januara, obeležiti 142 godine postojanja. Odlukom Srpske akademije nauka i umetnosti 2020. proglašena je godinom dr Vladana Đorđevića.

Inicijativu da prvi srpski školovani hirurg, pionir niškog zdravstva, dobije svoje obeležje u krugu Vojne bolnice, pokrenulo je rukovodstvo ove zdravstvene ustanove i predstavnici udruženja koja neguju tradiciju Vojske Srbije.

Predlog da osnuje bolnicu u Nišu stigao je neposredno po svrgavanju turske vlasti. U to vreme dr Đorđević je obavljao dužnost načelnika sanitetske službe pri vrhovnoj komandi Srpske vojske. U tom periodu formirao je i 18 poljskih vojnih bolnica na teritoriji južne Srbije i one su besprekorno funkcionisale u svim oslobodilačkim bitkama koje su vođene za definitivno oslobođenje od viševekovne turske vladavine”, istakao je puk. dr Jovica Stanojković, upravnik Vojne bolnice Niš.

Foto: Arhiva
Bolnica kod Ćele Kule s kraja 19. veka

Odlukom Vrhovnog štaba srpske vojske, na predlog načelnika sanitetske službe pukovnika dr Vladana Đorđevića, deset dana od konačnog oslobođenja od Turaka, 22. januara 1878. godine osnovana je Velika niška vojna bolnica. Taj datum se smatra zvaničnim početkom rada bolnice i istovremeno početkom organizovane zdravstvene zaštite na ovim prostorima.

U momentu formiranja pored pukovnika dr Vladana Đorđevića radilo je sedam lekara, dva lekarska pomoćnika, jedan apotekar, komandir bolnice i dva pisara.

Foto: Arhiva
portret dr Vladana Đorđevića

Dr Đorđević je poznat i po tome što je bio prvi školovan hirurg u Srbiji i jedan od najdarovitijih učenika čuvenog bečkog profesora Bilrota . U Srbiju se vraća 1871. godine i svoju karijeru započinje kao vojni lekar. Bio je lični lekar tadašnjeg kneza Milana Obrenovića i svakako je figura koja je obeležila poslednje dekade 19. veka. Bio je uspešan i kao jedan od predsednika beogradske opštine”, istakla je Ivana Gruden Milentijević istoričar Narodnog muzeja Niš.

Dr Vladan Đorđević je medicinu studirao u Beču pod uticajem Josifa Pančića čuvenog srpskog lekara i botaničara, a znanje hirurga usavršio u Francuskoj. Osnivač je Srpskog lekarskog društva, jedan od osnivača Crvenog krsta Srbije, bio je ministar prosvete u Vladi Nikole Hristića, poslanik Srbije u Atini, a potom i u Carigradu od 1894. godine, gde je doprineo postavljanju srpskih vladika u Makedoniji. Predsednik Vlade i ministar inostranih dela bio je od oktobra 1897. do jula 1900. godine. Preminuo je 1930. godine u sanatorijumu u Badenu.

Izložba koju priprema Narodni muzej Niš i koja je će biti otvorena u Domu Vojske u Nišu je prva manifestacija u Republici Srbiji posvećena čuvenom lekaru.

Idejno rešenje spomenika dao je arhitekta Hadži Ivan Redi u saradji sa vajarem Miroljubom Kostićem profesorom akademije u penziji. Kako bi privukao pažnju većeg broja ljudi spomenik će biti postavljen na posebno određenu poziciju.

Spomenika u Nišu ima, ali ne korespondiraju sa građanima kako bi trebalo, upravo zbog pozicije gde su postavljeni. Moja ideja je bila da svi koji dođu u Vojnu bolnicu, ne samo u trenutku odavanja počasti, o jubilejima i drugim praznicima, nego svakodnevno, da mogu da priđu da se poklone i da saznaju par podataka o njemu. Zato će spomenik biti postavljen u neposrednoj blizini ulaza u Vojnu bolnicu”, rekao je Ivan Redi arhitekta.

Spomenik pukovniku dr Vladanu Đorđeviću, biće otkriven 22. januara na Dan Vojne bolnice Niš.

Istorija Vojne bolnice Niš

Od “Velike niške”, “Moravske niške”, “Armijske” do “Vojne bolnice Niš”, prošle su 142 godine. Menjala je naziv, ali ne i kontinuitet zdravstvenog zbrinjavanja građana Niša i regiona juga Srbije. Uvek, u presudnim i sudbonosnim trenucima u istoriji Srbije, Vojna bolnica Niš je bila uz svoj narod i Vojsku, deleći sa njim sudbinu stradanja, epidemija, gladi i smrti, ali i sveukupnog napretka.

Foto: Arhiva
Ruska sanitetska misija

To je jedinstvena medicinska ustanovu na evropskim prostorirma, koja više od 14 decenija poistovećuje svoju sa istorijom svoga naroda.

Zahvaljujući lekarima Velike niške bolnice, tri godine nakon njenog osnivanja formirana je i civilna Okružna bolnica u Nišu.

Vojna bolnica i grad Niš 1897. godine dobili su prvog stalnog hirurga – majora dr Mihaila Petrovića (1863-1934). On je bio upravnik Vojne bolnice Niš (1896-1912), ali i jedini hirurg u gradu, pa je osim redovnih poslova bio angažovan i u zbrinjavanju kompletnog stanovništva, u niškoj okružnoj bolnici, što je bio slučaj i sa većim brojem pripadnika Vojne bolnice.

Foto: Arhiva
Pasterov zavod 1900 – godina osnivanja

U istoriji medicine za sva vremena ostaće zapisano da je Vojna bolnica u Nišu:

  • prva zdravstvena ustanova grada Niša (22.januar 1878. godine, nakon oslobođenja od Turaka) koja je doprinela da se organizuje i zdravstvena zaštita civilnog stanovništva;
  • inicirala i osnovala prvu preventivno medicinsku ustanovu – Pasterov zavod (1900, Dragutin Petković);
  • sa svojim stalnim hirurgom (VB Niš i grad Niš 1897.godine), osnovala je Prvo odeljenje hirurgije koje donosi slavu ovom delu Srbije;
  • započela je prva na prostorima Balkana upotrebu antiseptika (gaze jodoform), uz poštovanje principa asepse i antisepse u hirurgiji.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close