Dan kada Srbija slavi herojstvo i slobodu svog naroda

NA DANAŠNJI DAN PRE STO GODINA POTPISANO PRIMIRJE U PRVOM SVETSKOM RATU

Dan kada Srbija slavi herojstvo i slobodu svog naroda

08:34
944
0
Niške Vesti
PODELI

Na današnji dan pre sto godina, 11.novembra 1918.godine, u 11 sati, u železničkom vagonu u Kompijenu u Francuskoj, sile Antante potpisale su primirje sa sa Nemačkom čime je okončan Prvi svetski rat ili Veliki rat kako je do Drugog svetskog rata nazivan zbog velikih razmera i gubitaka koje su pretrpele sve učesnice ovog oružanog sukoba. Ovaj državni praznik se u Srbiji proslavlja od 2012.godine. Dan kada je potpisano primirje za Srbiju je postao simbol stradanja ali herojstva, a konačno i slobode.

“Dan koji se uzima kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu je 11. novembar. Mnogi ga nazivaju ,,Dan primirja”, ali mi koji smo bili na strani pobednika, trebamo reći da danas obeležavamo Dan pobede! Kako logika nameće, da smo poraženi, onda bi za nas bio to Dan primirja. S obzirom da smo pobedili u ratu, nameće se da mi ne slavimo primirje, nego pobedu, što se mora naglasiti. Ovo navodim iz još jednog razloga. Znamo da primirje u Evropi nije bilo dugog veka, gde je ubrzo došlo po razmerama i trajanju do mnogo većeg svetskog sukoba”, kaže Mladen Stanković, master istoričar i dodaje:

“Mir je potpisan u Kompijenu, mestu blizu Pariza, u vozu i ličnom vagonu Francuskog maršala Ferdinanda Foša. Zanimljiv je i podatak da je u istom tom vagonu u Drugom svetskom ratu, Hitler naterao Francuze da potpišu kapitulaciju kako bi im se osvetio i ponizio za kapitulaciju u prethodnom ratu. Ovim činom zvanično je okončan Prvi svetski rat”.

Time je i rat za Srbiju bio završen, i mogao se svesti bilans štete koja je naneta Srbiji tokom rata.

“Na Versajskoj konferenciji mira 1919-1920. godine, ustanovljeno je da je Srbija izgubila 1.247.435 stanovnika, što je oko 28 odsto od ukupnog broja stanovnika. Da je u tom broju, čak 62 odsto muškog stanovništva starosti između 18-55 godina, što znači da je najveći broj radno-sposobnog stanovništva stradao. Neke od brojki koje koje vezujemo za Veliki rat, a koje svodečo o stradanju srpskog naroda su i da pelazak Albanije nije preživelo 77 000 vojnika i 140 000 građana. Iz zarobljeništva se nije vratilo 80 000 boraca. Oslobođenje je dočekalo 500 000 ratne siročadi. Srpska groblja nalaze se u 17 zemalja, samo ih u Grčkoj ima 252. Najveća se nalaze u Solunu sa 7 444 grobova i spomen-kosturnica u Jindrihovicama, mesto u današnjoj Češkoj, sa 7100 posmrtnih ostataka srpskih zarobljenika. Ratna odšteta koju je Srbija trebala dobiti po Versajskom miru iznosila je između 7 i 10 milijardi zlatnih franaka, što je bila polovina imovine Kraljevine Srbije”, objašnjava Stanković.

Iz svega navedeno, može se zaključiti da, iako smo iz rata izašli kao pobednici, u demografskom i ekonomskom kontekstu smo doživeli katastrofu zbog koje i dan danas osećamo posledice, misleći tu pre svega na demografsku sliku Srbije.

U Srbiji se praznik obeležava uz državne i vojne počasti. Simbol za obeležavanje praznika u Srbiji uzet je cvet Natalijina Ramonda – cvet Feniks. Otkrio je Josif Pančić 1874. godine, a njegov prvi naziv je bio Ramonda Serbica, dok je Niški varijatet dobio naziv po kraljici Nataliji. Odlukom Vlade Srbije 2012. godine, cvet je izabran za simbol – Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Mladen Stanković, istoričar

“Natalijina ramonda je uzeta iz više razloga za simbol Primirja u Prvom svetskom ratu. Ovaj cvet karakteriše izdržljivost i spada u red endemskih vrsti, ali ono što je još zanimljivije Natalijina ramonda najviše raste na planini Nidže, a njen najviši vrh je Kajmakčalan, poprište najžešćih i odlučujućih borbi Srbije u Prvom svetskom ratu. Sam znak pored cveta ima u pozadini zeleno-crnu boju, koje predstavljaju boje lente Albanske spomenice. Državni službenici, ovaj znak počinju nositi na reveru nedelju dana pre dana potpisivanja primirja, kao i na sam dan potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu”, objašnjava Mladen Stanković.

On dodaje da je, svakako, bitno napomenuti i broj poginulih tokom Prvog svetskog rata, koji broji oko 15 miliona ljudi, a posebno se mora naglasiti da se Srbija po broju poginulih, a srazmerno broju stanovnika našla na prvom mestu.

“O stradanju Srpskog naroda, uvek treba pričati budućim pokoljenjima. Koliku veliku žrtvu, tako mala Srbija je podnela, kako bi povratila svoju teritoriju i ognjišta nakon povlačenja preko Albanije iz ruku okupatora. Zato praznik narod i država trebaju slaviti i obeležavati sa velikim ponosom na naše pretke i junake i na taj način im još jednom odati poštu i priznanja za njihova dela i žrtve…”, zaključuje Stanković.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *