Dan kada je umro Šaban Bajramović

Prošlo je punih 17 godina, a njegov glas i dalje odzvanja ulicama našeg grada, kafanama, i dušama svih onih koji znaju šta znači prava emocija u muzici.

Bio je kralj bez krune, ali sa glasom koji je mogao da zaustavi vreme. Njegova muzika bila je sirova istina – neukrotiva, neukrašena, iskrena. Rođen u siromaštvu, odrastao na margini, ali živ i velik u pesmi. Nije znao note, ali je znao dušu. I svaka njegova pesma bila je upravo to – gola duša.

Šaban nije bio samo simbol romske kulture – on je bio most. Most između naroda, između bola i radosti, između Niša i sveta. Pevao je za sve: i za kraljeve i za obične ljude. Nije tražio aplauz – zaslužio ga je.

Kažu da je bio među pet najvećih soul pevača sveta. Za mene je bio mnogo više – bio je lice ovog grada. I kad god neko pomene Niš, ne mogu da ne pomislim na Šabana. Na onu njegovu stolicu ispred zgrade. Na njegov osmeh. Na njegovu tišinu koja je govorila više od reči.

Danas, pitam se da li dovoljno poštujemo to nasleđe. Da li naša deca znaju ko je bio Šaban? Da li će znati da se u ovom gradu, u jednoj romskoj mahali, rodio čovek čiji je glas dotakao ceo svet?

Ovaj grad treba da pamti. Jer Šaban nije samo istorija. On je identitet.

I zato, danas ne tugujem. Danas se sećam – i zahvaljujem.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.