Dala bih čitavu Kopakabanu za moj Niš… samo da mi je da se vratim
Ubrzo su ljudi koji su me odveli uvideli da sam ja odlična žrtva, jer za mene nije imao ko da se bori i ko da me brani
“Radila sam na sebi više od dvadeset godina, raznim terapijama dolazila sebi jer sam mislila da ću da poludim nakon svega što mi se desilo. Imala sam tu sreću da nikada nisam morala da uzmam neke medikamente, a bila sam u veoma teškom psihičkom i emocijonalnom stanju. Kad sam pomislila da ludim i da nikada neću imati život kao svi normalni ljudi, koji imaju porodicu i posao, da za mene to nikada neće da postoji pronašla sam spas”, počinje Nevena svoju životnu priču.
Psihoanalize četiri puta nedeljno i tako dve godine, to je bilo veoma potrebno a puno je i pomoglo jer joj je baš tada bio potreban neko ko će da je sluša, kaže ova Nišlijka.
“Tražila sam od nekog barem reč da bih ja pronašla malo mira u sebi. Htela sam i spiritualno da se izdignem i tako sam pronašla spas u budizmu, koji mi je dao odgovore na mnoga pitanja a glavno je bilo: A zašto baš ja? Šta sam ja kome loše učinila da se baš sve to što ne treba dešava baš meni“.
Nevena Mitić je imala samo dvadeset godina, zaljubila se u momka koji je bio pažljiv, zainteresovan za nju i pun empatije za sve loše što joj se dešvalo u tim bezbrižnim devojačkim danima. Niš je tada bio mali za sve njene želje i planove, a ona želela da bude voljena. Završila je u Holandiji u raljama prostitucije bez tračka nade da će ikada biti slobodna.
“Oni su svi lepi, kulturni i ne mogu da se prepoznaju kao mafijaši i loši momci. Meni je baš trebao mir a to nisam imala u svojoj porodici. Oni su iskoristili tu moju nesigurnost a ja pomislila da će oni mene da spase od svega što se dešavalo ovde, na taj način ja sam sebe dovela samo u još bezizlazniju situaciju. Ubrzo su ljudi koji su me odveli uvideli da sam ja odlična žrtva, jer za mene nije imao ko da se bori i ko da me brani. To nije bilo kidnapovanje, ja sam dobrovoljno otišla u neki novi svet. Kada sam videla gde sam dospela, više nisam mogla nazad i nisam imala kud, jer su oni meni rekli da ja moram za njih da radim i ako budem pravila problem da će mi pobiti čitavu porodicu”, kaže za Niške Vesti Nevena Mitić.
Danas u Nišu pričamo o njenom učešću na predstojećem Festivalu scenske umetnosti koji nosi temu – Ljudska prava. Ona nastupa svojim performansom nakon kojeg je planiran razgovor sa publikom na baš ovu temu.
“Nakon dve godine savremenog “ropstva” shvatila sam da moram da budem pametna i da osmislim najbolji način da se izvučem iz svega, ne samo živa već normalna kako ne bi poludela od svega što sam prošla. Sve vreme sam verovala da ću uspeti, jer sam uvek bila optimistična. Nadala sam se doćiće neko, zavoleće me i spasiti, sreća me pogledala i to se desilo”, kaže ova Nišlijka.
Holanđanin Piter osamnaest godina stariji od nje, isplanirao je svaki korak njenog spašavanja. Nakon puno straha, previranja i bojazni konačno je bila u njegovom sigurnom zagrljaju.
“To spašavanje bilo je osmišljeno kao u filmu. Prvo ćemo taksijem, onda pešaka…da bi zavarali trag kako me oni slučajno ne bi pronašli. Krila sam se, jer su me tražili, na moju sreću nisu me našli”, priseća se Nevena.
Piter nije uspeo da ostane sa njom jer je ona kako kaže imala velike padove za šta on nije imao sluha. Ostavio je pred kapijom svog prijatelja koji joj je pomogao da ode u Brazil.
“Zašto Brazil – on se uklapao u ono što sam ja htela a to je bilo da što dalje budem od Holandije i svega što mi se tamo dešavalo. Plašila sam se da budem u Evropi, jer sam se bojala da će da me pronađu oni koji nije trebalo da me nađu”, kaže Nevena.
Lažni pasoš bio je njena ulaznica „za“ Brazil, gde ponovo završava u baru koji je nudio usluge najstarijeg zanata. Njena sreća je bila ta, što je nakon mesec dana provedenih u novom “zatvoru” došao opet neko ko se zaljubio u nju. To je bio njen sada bivši muž, sa kojim ima dvadesetogodišnju ćerku.
“Čuvao me je kao malo vode na dlanu, kao dete. Ja ga nisam volela na početku u njemu sam samo videla spasitelja. Kasnije sam ga puno zavolela jer je pružao nesebičnu ljubav. Naša ćerka bila je kruna te ljubavi. Kasnije se moja ljubav prema njemu gasila, kada je konačno postala samo nešto što se nekada dešavalo, nikako više nešto od čega mogu da živim. A za svaki udah bilo mi je potrebno puno ljubavi i snage, sa njim tu snagu više nisam imala. Nastavila sam dalje”, kaže Nevena.
Kada je Nevena izašla iz svega, tek je tada kaže počela njena prava borba – sa sobom.
“U meni je bilo puno strahova, puno pomešanih emocija. Tada su usledile terapije, četiri puta nedeljno i onda sam počela da tražim i prirodne terapije kako bi meni bilo lakše. Bilo je strašno teško ali znala sam da moram da izdržim baš sve”.
Ni u jednom trenutku Nevena nije pomislila da treba da se vrati u Niš i potraži porodicu..
“Šta da im kažem? Tata mi je umro od raka pre par godina , mama je danas u domu za stare a brat u Švedskoj. On nije znao šta se meni dešavalo, kada sam mu ispričala sve bilo mu je teško od tog saznanja”.
Nevena kaže da nije imala od koga da traži spas, jednostavno je živela na ulici i znala da se sa tim i nosi. Spašavala se sama kako je znala i umela.
“Nakon svega, ja umem sebi da verujem. Da poštujem sebe i sve što mi se desilo ja to želim da pretvorim u umetnost. Želim da pričam o svim tim strašnim stvarima kako bi pomogla da se o tome zna više, da još neka devojka iz Niša i ne samo iz našeg grada ne završi tako kao ja. Verujem da sva ta moja priča može da pomogne mnogim ljudima. Da izvuku pouku jer iz svake situacije može da se izađe ne samo kao žrtva već sa puno naučenih stvari. Naučila sam da budem ratnik, to sam shvatila jer nisam žrtva kao većina – ja to ne želim, ja to nisam jer moja priča je poučna i ima srećan kraj”, kaže sigurno Nevena.
Ona ima samo 45 godina a hiljadu tona tešo breme na ramenima. Danas govori o tome da se mnogo žena boji da uopšte priča o tome.
“Gledaju ih ljudi drugačije i osuđuju ih, a ja to ne dozvoljavam, je niko nije bio u mojim cipelama. Ljudi koji bi da me osuđuju se i ne nalaze pored mene, jer takvima ne dopuštam da sude, jer poznaju činjenice samo površno neznajući koliko je meni snage trebalo da se sa svim izborim”.
Danas slobodno govori o svemu kroz šta je prošla i tvrdi prolazimo sa razlogom kroz neke životne dileme i iskušenja, loše stvari i događaje. Svako na kraju dobije ono što je izborio.
“Ne krivim ja nikoga za moju strašnu priču, ja sam bila samo mlada i naivna, bez zemlje pod nogama bez igde ikoga da bude podrška. Išla sam srcem i dušom i to me je puno koštalo”, završava ovu tek načetu priču ova Nišlijka koja se uveliko sprema za svoj performans u Beogradu.
Nevena danas živi u Brazilu dok sanja niške ulice i sokake. Govori četiri jezika i deceniju je poklonila usavršavanju posla u oblasti turizma. Kaže sutra bi se vratila u Srbiju jer je tu koreni vuku.
„Mi smo ovde potpuno drugačiji. Glasno se smejemo, glasno se i svađamo – sve radimo sa puno ljubavi i srdžbe, ja za to dišem, jer se ovde osećam živom. Vi ovde sanjate neke druge zemlje, gradove a ja bih dala čitavu Kopakabanu za moj Niš. Da ponovo bezbrižno šetam ovim našim sokacima koje toliko volim“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.