Velika rasprava se pokrenula na društvenim mrežama po pitanju navodno ,,izjave” Aleksandara Rukavišnjikova i spomenika Stefanu Nemanji, koga vekovima čekamo i sada tražimo sitnicu da bi ga unizili.
Autor spomenika Stefanu Nemanji je rus Aleksandar Rukavišnjikov na pitanje zašto se spomenik koji je postavljen razlikuje od onog koji je pobedio na konkursu?
Neverovatne lažne izjave su prepunile društvene mreže u vezi pitanja i izjave. Ali, o time neću ni reči. Tačno se zna šta je Rukavišnjikov izjavio, ništa od onog što se piše po FB.
Tačno je jedino da Stefan Nemanja sada umesto pravoslavnog krsta u jednoj ruci drži mač.
Čudi i mene zašto je u toku izrade spomenika zamenjen krst koji je trebao po prvoj verziji Stefan Nemanja da drži u desnoj ruci. U raznorazne teorije i politička laprdanja ne bih ulazio.
Ali, Stefan Nemanja i treba da drži mač, mačem je stvarao rasejanu Srpsku državu… čak je u velikom sukobu i borbi bio sa rođenim bratom Tihomirom. Po rođenju krstio se prema rimokatoličkim običajima. Razlog je možda mesto njegovog rođenja, iako mu je otac bio pravoslavne vere. U to vreme i na nije bila toliko bitna verska opredeljenost na prostorima Boke… Stefan Nemanja je rođen na tim prostorima u Ribnici kod današnje Podgorice, u to vreme nije bilo pravoslavnih sveštenika koji bi izvršili obred krštenja.
I njegov sin Stefan Nemanjić Prvovenčani (naziv dobio kao prvi krunisani kralj iz porodice Nemanjića, a bilo ih je dosta pre njega) je krunu dobio od pape iz Rima od namesnika pape Honorija III.
Ovo nas navodi da je religija, barem među vladarima, bila promenljiva varijanta, i veliku povezanost je imala sa politikom i trenutnim okolnostima… A da ne zaboravimo tadašnji srpski narod, on je u to vreme i verovao u dosta paganskih običaja. Srbe je to držalo sve do dela Svetog Save, koji je utabao današnji Svetosavski put. Od tada Savu ni turski dželati a ni komunisti nisu mogli da otrgnu iz svesti, mestimično im je uspevalo ali se uvek vraćao u svest srpskog roda i dizao se iz smetlišta istorije. Srećom danas nije tako, zato ga moramo čuvati da nam ga ponovo ne otrgnu.
Sveti Sava, pored srpskog jezika je pečat srpskog roda, to su dva naša temelja.
Iskreno, uz Nemanju mi nije išao pravoslavni krst… čudno mi je bilo za tu prvu verziju sa pravoslavnim krstom. Svakako je bolje rešenje mač… od njega se nije odvajao, sem u zarobljeništvu i pred kraj života.
Pravoslavni krst pripada njegovom sinu Rastku (Savi) Nemanjiću… on je osamostalio Srpsku crkvu i u Žiči pokrenuo krunisanje, po drugi put je, ali po pravoslavnim običajima krunisan titulom kralja Stefan Nemanjić, a krunisao ga je Sava Nemanjić.
Stefan Nemanja, začetnik loze Nemanjića i vladar koji se borio za nezavisnost Srbije i njene crkve. On je okupio i ujedinio državu… hvala Bogu, da posle ovoliko vekova tek sada imamo spomenik koji dolikuje da ga konačno imamo.
Nemanja začetnik značajne ktitorske tradicije koja je trajala više od dvesta godina, a koju su u najboljem maniru nastavili njegovi naslednici. Današnja Кuršumlija (stari naziv Bele Crkve) sa okolinom bila je prostor odakle je Stefan Nemanja započeo stvaranje srpske srednjovekovne države. Današnja Кuršumlija koja je zbog olovnih krovova kojima su bile pokrivene crkve Svetog Nikole i obližnja crkva Presvete Bogorodice (zadužbine Stefana Nemanje), dobila naziv Bela Crkva. Izgradio je više manastira, Đurđeve stupove, Studenicu, Hilandar i dr.
Voleo bih da sličan Stefan Nemanja iznikne i u Nišu, ali i spomenik Svetom Savi, Stefanu Prvovenčanom, Milutinu, Dečanskom, Dušanu, Lazaru, Stefanu… da ne nabrajam dalje.
Ovde za politiku i politička laprdanja nema mesta.
Treba nešto što je korisno i od nacionalnog značaja pohvaliti… i to posle ovoliko vekova čekanja.
Ili su nam još crvene petokrake u glavi…?
Šta reći, svaka čast, i što više ovakvih istorijskih dela širom naše prelepe Srbije.
Priredio, Đorđe Bojanić,
nastavnik istorije i glavni urednik sajta Srpska istorija
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
