Stari Niš

Čuvena niška krčma „Džerima“ svedoči o jednom vremenu i zaslužna za čuvenu pesmu „Kazuj krčmo Džerimo“

Čuvena niška krčma „Džerima“, koja je opevana u još čuvenijoj pesmi „Kazuj krčmo Džerimo“, svoje zlatno doba davno je proživela, još sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Kakva je to kafana bila govori i podatak da je ušla i u knigu sociologa dr Dragoljuba B. Đorđevića koja se zove po pesmi.

Prvo se zvala „Dva pajdaša“, da bi kasnije kafana dobila naziv po svom gazdi Radetu Živkoviću Džerimi. U početku nije bila na dobrom glasu. Smeštena u predgrađu, nije spadala u mondiš niške kafane, niti je nameravala da se s njima takmiči, ali je upravo ta kafana koja se nalazila pokraj auto-puta „Bratstvo-jedinstvo“ ušla u duše mnogih Nišlija i putnika namernika.

Foto: FB strana Abe Nišlije

Iz ugla sociologije kafane Đorđević svestrano analizira lik Radeta Džerima – njegov odnos sa meštanima, značenje njegovog retkog nadimka „Džerima“, njegovo gazdovanje kafanom, anegdote o njemu i on kao zarobljenik kiča – koji je zajedno sa svojom kafanom „Džerima“ postao legenda i opevan u popularnoj pesmi „Кazuj, krčmo, Džerimo“, koja je već ušla u fond srpske tradicionalne muzike.

Džerima u „Džerimi“;

„Džerima je nepogrešivo prepoznavao „srodnike“, ljude sličnog kova, i prema njima se odnosio popustljivo, od toga da su mogli duže ostati u kafani, znači i kada je za većinu već važio fajront, dotle da im je pozajmljivao pare kako bi mogli da se „provode“, plaćaju muziku i naručuju iće i piće. Takvi su ga retko izneveravali“, piše između ostalog dr Đorđević.

Živković, inače bivši autoprevoznik, na kraju kafanske večeri, koja je isticala uvek posle ponoći i propisanog radnog vremena, često je bio na mukama sa mušterijama, kako da ih privoli da napuste objekat. Prosto naprosto, i „suva i mokra braća“, uljudni i pijani posetioci, nisu olako želeli da se udalje. Kafedžiju je počesto hvatala nervoza, i tada je znao da bude neprijatan i grub, da viče i silom izgoni noćobdije uz omiljenu reč „raus“.

„U krčmi Džerima često je bilo i incidenata, tuča i lomnjave čaša, flaša i inventara, pa je gazda svagda bio pripravan da na vreme reaguje. Držao je motku ispod šanka, i kad neko počne da pravi nered on očas izvadi močugu i onda je pokaže remetiocu nakon čega bi se ovaj primirio“ – jedna je od anegdota koja se prepričava.

Nimalo nije bilo lako i prijatno biti vlasnik periferijske mehane, u kojoj je znala da zavlada „drumska kultura“, ali je Džerima bio krčmar kakav se poželeti može, iako nije na svaki kalup stavljan, jeste dobar čovek, prostodušan i lafčina.

Krčma „Džerima“ je poodavno zatvorena, sada je samo ruinirani objekat koji stoji pored autoputa i podseća na jedno vreme kada su u njoj nastupali mnogi u to vreme slavni muzičari. I Rade Živković, vlasnik kafane, nas je napustio pre šest godina. Ipak, zahvaljujući pesmi oni će živeti.

 

Anegdote:

U krčmi Džerima često je bilo incidenata – tuča i lomnjava čaša,
flaša i inventara – pa je gazda svagda bio pripravan da na vreme reaguje.
Držao je motku ispod šanka, i kad neko počne da krši, on očas vadi močugu
i nemilosrdno udara remetioca. Jednom se desilo da Džerima skoro ubije „na
mrtvo“ nedužnog gosta, jer mu je izistinski izazivač nereda lukavo podmet-
nuo lom ispod astala


Кelner zove Džerimu i saopštava mu da jedan gost neće da plati ceh.
Džera mu priđe i pita ga: „Jel ‘oćeš da platiš?“
Gost: „Neću. Ja sam pravnik i mogu da ti zatvorim kafanu.“
Džerima mu se derne: „Pa, čitava niška komuna ne može da gu zatvori
– ti ćeš da je zatvoriš!“
Istera ga i pojuri motkom; gost se bezglavo sjuri niz autoput.

Došao u kafanu glavni sanitarni inspektor koji, inače, ima pravo da zatvori takve objekte. Svi se poplašili, pa i Rade Džerima. „Ništa, ništa“, veli inspektor, „samo sam navratio da se uverim da li zaista Džera čuva ovce u crnom odelu, beloj košulji, mašni i cipelama“.


Džerima sedi u krčmi, a za jednim popunjenim stolom u ćošku veselo
društvo dobro jede i pije.
„Gazdo, daj naplati“ – obraćaju me se gosti.
Prilazi Rade s nekim papirićem i od oka im saopštava cifru.
Oni ga gledaju zbunjeno: „Mnogo je Džero, gde je račun?“
Džerima im se brecnu: „Ja to znam napamet, kakav račun!?“
„E, pa, ne može tako…!“ – stadoše da žustro negoduju.
Džera ih brzo prekida: „Ma ‘kol’ko date.“
I dadoše po svom nahođenju

Foto: V.Milićević

__________________________________________________________________________________________________________________

Kazuj, krčmo, Džerimo

Kazuj, krčmo, Džerimo, Džerimo
kazuj, pusta kaldrmo, kaldrmo,
gde mi dragi nestade,
što mi srce odnese!?

Drema stara ćuprija, ćuprija,
spava cela čaršija, čaršija,
a ja mlada, nemam sna
zbog dva oka neverna, neverna.

Kazuj, krčmo, Džerimo, Džerimo,
kazuj, pusta kaldrmo, kaldrmo,
gde mi dragi zoruje
dok mi srce boluje, boluje.

Stihovi: Radmila Todorović Babić
Kompozitor: nepoznat
Aranžman: Bakija Bakić
Peva: Usnija Redžepova

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com