„Pretpostavka je majka svih zajeba“, stoga bih probao kroz koje slovo dočarati trenutno stanje omladine u ovom gradu, koje mi se čini da sve više tone, odiše toksičnim otpadom oko nas, i čini se da tome nema kraja ni u najavi. Državu ne želim da pominjem, biću fokusiran na naš nam prelepi grad …
Od sutra prestajem da pušim i počinjem da treniram. Svaki (jebeni) dan od sutra prestajem da pušim i počinjem da treniram. A šta sad upravo radim?! Pijem kafu, pušim i definitivno ne treniram. Mnogo je lakše, složićete se samnom, da zapalite cigaretu nego da uradite petnaest sklekova, a petnaest sklekova i nije neka mnogo zajebana stvar. Možeš misliti koliko je onda lakše zapaliti dve cigarete, nego uraditi 30 sklekova. A trideset sklekova bi već bilo nešto, ne previše, ali ipak nešto. A zamislite koliko je tek lakše …. E, neću više, dve cigarete su taman. Pogotovo uz kafu. Zavaravanje ili Istina ….
Nego dosta o meni, nekom i tom „nezdravom ritualu“. Kako se uzme. Izađoh na ulicu. Veče za izlazak. Subota. Ide čovek „praznim“ putem. Nosi svoje ime i prezime. Lik. Pod nogama asfalt. Pod asfaltom kaldrma. Pod kaldrmom Srbija. Opet ja … A rekoh neću više.
Subota. Izlazak. Graja se čuje na sve strane. Više ekipa izlaze na različita mesta. Ista. Ono, prolaze jedni pored drugih, po default – u isto obučeni, neka nova moda, i „kao“ ne primećuju se, a u biti čim malo poodmaknu, smeju se jedni drugima. Idem ulicom i vidim gletovane devojčice i devojke, koje su i bez kilograma šminke na licu lepe, ali to je taj manjak samopouzdanja koji je goruća tema.
Isto kao i novac za izlazak koji je u pitanju, a roditelji u velikom broju slučajeva nemaju da im daju dovoljno ili uopšte. Da se razumemo, ne zato što ne žele, nego zato što nemaju.
Dali su im najviše što su mogli, slobodu i poverenje, a neke od njih, bilo srednjoškolke, studentkinje ili ni jedne od navedenih, pogrešno razumeju i koriste, samim tim upadaju u razne situacije da bi se provele ili došle do novca. Tipa, primer, zadovoljavati nekog matorca na parkingu za 10-15e, da bi imala za cigarete i piće te večeri. Tipa, primer, sede po separeima kvazi „klubova“ i kafanama, piju i jedu za „džabe“ sa likovima koji očevi mogu da im budu, pune im nos belim, ali drage moje, deco, znate i same da ništa nije džabe. A i ako niste, saznale ste. Zar ne zvuči dno nisko i degutantno …
Devedesete su se vratile … Možda je i gore nego devedesetih …
Mamini i Tatini sinovi voze besna kola, neizostavno pored sebe imaju plavušu, skupi se ekipa u nekoj folkodiskoteci aka „klubu“, gde se lože i upadaju u trans na novokomponovanu radio Teheran muziku, pune noseve lošim belim, guše kvase viskijem i red bulom, a kao šlag na torti isprebijaju nekog zato što ga je „pogledao popreko“. A u vojsci nisu bili, niti su disciplinovani, samim tim i ne mogu znati za red i poštovanje. Ali opet, i to dolazi iz kuće. No, eto …. Biće bolje jednog dana …
I kad mi neko kojim slučajem posle toga kaže, „JA sam urban“ ili u prolazu letimično čujem, na prvu mi iz dna duše dođe da odgovorim: „Pa, dobro, u redu je …“. A nije u redu. Ne može da se živi od njih. Ako nas šta kolje zadnjih X, Y, Z godina, to je, Jung će me ubiti, kolektivno „besvesno“ …..
Napad panike… Moj psihijatar ima profesionalnije ime za to, ali kako on to kaže, ne mogu da se setim. Znam da se tu otprilike radi o tome da moj mozak, odnosno neki deo mog mozga ne radi kako treba, nešto što bi trebalo da radi kako treba. Tačnije, ne luči neku tečnost i zbog toga dolazi do tog, đavo ga odneo kako se već zove. Napadi se manifestuju gubitkom vazduha, osećajem slabosti, osećaj nesvestice, počinju da mi smetaju svi i sve, sve što vidim, sve što čujem i sve što osetim. Naravno, ta sranja nisu konstantna, jer da jesu, verovatno bih već poodavno sebi oduzeo život (lupam gluposti).
Čini mi se da su ti zli pohodi na moj razum učestaliji kada sam depresivan iz nekog razloga ili kada sam recimo, u dno materijalnoj situaciji. Dooobro, izgleda da polako idemo ka rešenju. Ako je tako, znači da je moj problem potpuno rešiv i da je potrebno da nikad ne budem depresivan i siromašan. Ipak, to je opet nekako povezano, jer depresivan sam uglavnom zbog para, odnosno zbog nemanja istih. Znači, potrebno je SAMO da budem bogat i psihički problemi će nestati. Ok, jedna stvar sa spiska je precrtana. Odnosno bila bi precrtana, da uopšte imam neki spisak, neki plan, neku ideju …..
Autor: Novaković Č. Milan
Za Zvezdicu
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
