Stari Niš

„Čitati i putovati“ bio je moto Jelene Dimitrijević. Da li znate ko je žena kojoj je u znak sećanja podignuta spomen-bista u Nišu?

Jelena Dimitrijević (1862-1945) srpska pesnikinja, pisac romana, pripovedaka, putopisa, borac za ženska prava, svetski putnik rođena je 1862. Godine u Kruševcu, u porodici trgovca Nikole Miljkovića i majke Stamenke, kao deseto dete u porodici.

Sa 10 godina prelazi da živi u Aleksinac, kod svog polubrata, Nikole Petrovića. Zbog povrede oka, ograničavaju joj čitanje i učenje, ali ona krišom čita knjige iz bratovljeve biblioteke počinje samostalno da uči strane jezike i piše pesme. Prvu pesmu, pod naslovom „Devojko“ napisala je 1878.

1881. Udajom za Jovana Dimitrijevića, artiljerijskog potporučnika prelazi u Niš, gde će ostati 17 godina i kako je sama rekla to će biti prelomni trenutak u njenom životu. Prelazak u grad koji je posle oslobođenja od Turaka postao „druga prestonica“ u njenom životu otvara novu stranicu. 1881. godine postaje najmlađa upravna članica Podružine ženskog društva u Nišu i radi na svojoj edukaciji. Počinje da piše „Pripovetke u stihu“ na niškom dijalektu, usavršava nekoliko evropskih jezika (nemački, francuski, engleski, ruski, grčki i, italijanski). Družeći se sa muslimanskim ženama iz kraja, naučila je i Turski ulazi u hareme a samim tim i ulazi u njihov život koji je do tada ženama druge vere bio skoro nedostupan. Pod tim uticajem 1894.godine piše prvu zbirku poezije, Pesme I (Jelenine pesme). 1897. godine objavljuje „Pisma iz Niša o haremima“ a 1912. godine i roman „Nove“. Bila je bolničarka u Balkanskim ratovima. Prvi svetski rat je zatiče u inostranstvu. U ratu joj gine suprug te ona rešava da ostatak svog života provede u pisanju i putovanjima. Pored Niša, Beograda volela je i Skoplje, Solun, Carigrad. Za ono vreme može se reći da je bila pravi svetski putnik. Upoznaje Evropu, boravi u Americi, putuje na istok obilazi Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, posećuje Tagoru u Indiji, ide do Kine i Cejlona. Sa svih tih putovanja ona nama daje zapise prenosi svoja iskustva o drugim kulturama sa osvrtom na položaj žena. Kraj drugog rata dočekuje u Beogradu gde 22. aprila 1945. godine i umire.

U zaostavštini ostaju nezavršeni autobiografski roman „Melpomena“, zapisi o Grčkoj, „Pod nebom večno plavim“, poezija, nekoliko pripovedaka i beleške. Tri rukopisne zbirke iz njene zaostavštine jesu rana „Starinski glasov“i, „Suncu za sunce“ i zbirka iz tridesetih godina, napisana u Parizu, na francuskom“ Au soleil couchant“.

Jelena je svoju kuću u Beogradu u Francuskoj 29, u svom testamentu ostavila SANU kza usavršavanje mladih studentkinja Srbije i za dalje školovanje.To je trajalo nekoliko godina, dok SANU nije odustao od saradnje. U međuvremenu je bila pod vlasništvom neke banke, a danas se ne zna ko je njen vlasnik. Na sreću većina njenih dela digitalizovana je i dostupna na sajtu Narodne biblioteke u Kruševcu, i u Narodnoj biblioteci u Beogradu gde se čuva njena zaostavština.

Foto: Vladimir Jovanović

Danas u Nišu je u sećanje na Jelenu podignuta spomen-bista na Niškoj tvrđavi. Verujem da dosta ljudi prođe kroz tvrđavu i ne primetivši je. Ulice u Aleksincu i Nišu nose ime ove srpske književnice. „Čitati i putovati“ bio je Jelenin moto, borila se za pravo obrazovanja i glasa žena, poigravala se sa svojom ženstvenošću noseći štap i cilindar, koračala smelo, putovala širom sveta, objavljivala svoje smele ideje. Ceo njen život i rad zaborav njenog stvaralaštva, pogreb, imovina, pokriveni su nekim velom misterije. Zato možda i ne čudi da se danas tako malo zna o ovoj književnici, dobrotvorki i aktivistkinji.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button