I tako, čekam ja red u krcatoj pekari u centru Niša da pazarim burek i vidim dečka od sedam godina u vrh glave, mršav na nivou anoreksije, odeća mu visi i registrujem kako pita nešto ljude ispred sebe i zapitam se: „okej, sve sve, ali da prosiš u sred pekare kako te nije sramota“…
Dolazim na red, spreman da ignorišem, a onda kontam da mi klinja gotovno nečujno, od sramote, kaže:
„Čiko, čiko, molim te, gladan sam“.
Mene šlog da strefi, uzimam klincu isto što i sebi, mali se zahvaljuje i kako sam ga posle snimio, omanda onaj burek brzinom pirane sa filma.
Pitam se u sebi:
„Drage moje Nišlije, koliko ste se pretvorili u većinski „samo svoja posla gledam“, a puna su vam usta 24/7 dece kada treba da napravite neku poentu u dušebrižnim monolozima i pitam se koliko li je ovaj dečko molio pre tih 10 minuta koliko sam čekao na red?“
Ako vlasti ne umeju da reše problem, ako su im i roditelji nevoljnici, vi ne morate da budete gori i od prvih i od drugih.
Ne odnosi ni na koga sa moje liste prijatelja konkretno, jer računam da ste normalni.
Preuzeto sa Fesjbuk profila Nikole Miloševića Čea
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
