Četrdeset godina bez Duška Radovića: Sugrađani ponosni što je on rođeni Nišlija

Rođen je novembra 1922. u Nišu. Duškov otac, železničar, mašinovođa, rodom je bio iz Vranića kod Čačka, majka Sofija, rođena Stefanović, bila je iz Niša. Kako se otac kretao za službom porodica se selila. Otuda se Duško školovao u Subotici, potom u Beogradu, gde je dospeo kada je imao 16 godina. Studirao je filozofiju.

„Ako nekoga zaista iskreno volite, ostavite ga na miru. To je najviše što možete učiniti za voljenu osobu“: Vanvremenski citati o ljubavi, sreći, deci, životu i Beogradu velikog Duška Radovića, piše Blic.

Pesme je počeo da piše još kao dete i u njegovom slučaju to je verovatno bio svojevrsni priziv, potreba. Prve pesme objavljuje poznih četrdesetih, u oslobođenom Beogradu, po okončanju Drugog svetskog rata.

Bio je urednik „Pionirskih novina“, uređivao je list „Poletarac“, bio novinar „Borbe“, a radio je i u listovima „Zmaj“, „Pionir“ i „Kekec“. Potom, uređuje Program za decu Radio Beograda, pa od početka šezdesetih Program za decu Televizije Beograd, gde stvara nezaboravnu emisiju „Na slovo na slovo“.

Potonji tumači istorije televizije došli su do zaključka da je Duško Radović upravo emisijom „Na slovo na slovo“ bio začetnik novog pristupa programima namenjenim deci. Kultna emisija „Beograde dobro jutro“

Od 1975. godine postavljen je za urednika u Studiju B, čemu je izgleda doprinela činjenica da je tu kuću tada vodio Dragan Marković. Bila je to nevelika redakcija novog medija, a Radovićeva emisija „Beograde dobro jutro“ pojavila se jula te 1975. godine i ostala zapamćena kao kultna.

Duško Radović je pisao poeziju, aforizme, skečeve, humoreske. Posebno je upamćen kao scenarista. Nezaposlenost ga je u jednoj fazi primorala i da izrađuje reklamne materijale, a i njih je, takođe, oblikovao s dozom odmerene duhovitosti.

Najviše je pisao za decu, ali su mu sudbinu, odnosno pre svega literarnu slavu odredile dosetke na obične ljudske, a onda i opšte društvene teme, koje katkad nisu bile dobro viđene u ondašnjem jednopartijskom sistemu.

Rad je inače opisivao kao neophodan, lekovit napor, a sebe je tumačio kao svaštara. Pisao je neumorno i gotovo svake godine bila bi objavljena nova knjiga Duška Radovića.

Njegova radio drama „Kapetan Džon Piplfoks“ pojavila se 1953. godine.

Godine 1960. pojavila se radio drama „Kako su postale ružne reči“. Potom, zbirka pesama „Smešne reči“ 1961. godine, zatim serija „Na slovo na slovo“ počev od 1963. godine, tokom naredne dve godine. Zbirka pesama „Gde je zemlja Dembelija“ izašla je 1965. godine, „sledeća je bila poema „Če, tragedija koja traje“ 1969. godine, u koautorstvu sa Matijom Bećkovićem. Sledila je zbirka „Vukova azbuka“ 1971, iste godine se pojavio i „Crni dan“, potom „Dokolice“, pa „Beograde, dobro jutro“.

Najviše je upamćen po emisiji „Beograde, dobro jutro“ gde se svakodnevno pojavljivao do 1982. U njoj je komentarisao, toplo i sa mnogo ljubavi, karaterističnim prijatnim tonom, svakodnevicu koja ga je okruživala.

Najviše je govorio o uobičajenom ljudskim temama, porodičnim odnosima, voljenom Beogradu, da bi ponekad i prelazio okvire tolerisanog. Budio je Beograđane obiljem duhovitih i satiričnih dosetki, obeleženih svojevrsnom mudrošću.

Dolazio u studio u 5 ujutru, nespreman za emisiju, često delovao mrzovoljan

Dolazio je u Studio B vrlo rano, čak oko pet, nespreman za jutarnju emisiju. Otuda mrzovoljan, smračen, smišljao je neophodan tekst. Potom bi iznenada seo i pribeležio ono što će izgovoriti, čemu je neretko prethodilo nervozno kruženje hodnicima na vrhu Beograđanke. Kolege su znale da mu u toj fazi nije moguće ili nije pametno prići.

Emisija je svakodnevno emitovana u dva navrata, rano ujutru u sedam, i ponovo u 17 sati. Popodnevno repriziranje je uvedeno naknadno. Nije međutim bila retkost da popodnevne emisije ne bude, ukoliko bi se dogodilo da neko važan ima zamerke na sadržinu emitovanog.

Kako se veruje, odluci da emisija bude ukinuta, 1982. godine, doprinela je dosetka izrečena u poslednjoj emisiji: „Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih“. Navodno je pošto su se „glave ohladile“ pozivan da nastavi redovan rad u tada omiljenoj radijskoj emisiji Studija B. Istina je međutim, da je on tada već bio teško bolestan.

„Beograde dobro jutro“ neobično popularna emisija, postupno je stekla neku vrstu kultnog statusa, zahvaljujući njegovom osobenom duhovitom, toplom izrazu.

Njegove kolege svedoče da je bio retko nesebičan čovek, iako je ostavljao utisak mrguda.

I decenijama nakon njegovog odlaska knjige njegovih aforizama prodaju se u neverovatnim tiražima. O popularnosti uostalom govore i brojni prevodi.

Dobitnik je niza priznanja, kao Neven, Mlado pokolenje, Nagrade Zmajevih dečjih igara, Sterijinog pozorja, čak i Sedmojulske nagrade. Dodeljena mu je takođe povelja, diploma, Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

Zanimljivo je da je prevodeći francuski šaljivi strip Talični Tom, koji je uglavnom radio proslavljeni Rene Gošini, upravo Duško Radović osmislio imena likova u tom serijalu, koja će ostati odomaćena u našoj sredini.

Kao literata najveći trag je izvesno ostavio pušući za, kako je on govorio, poštovanu decu. Mada, istina, to što je on pisao za decu bilo je namenjeno i onima koji to odavno više nisu.

Duško Radović odavno je sastavni deo lektira i školskih čitanki. 

Ovaj svet napustio je avgusta 1984. pre četiri decenije. Imao je tada 61 godinu.

Pred zdanjem Beograđanke gde je radio godinama, postavljen mu je spomenik. Po njemu su nazvane ulice. škole u rodnom Nišu, Beogradu i Novom Sadu, odnosno Petrovaradinu. Oktobra 1984. Beogradsko Malo pozorište nazvano je po njemu.

Autor: Jovana Kuzminac, za Blic

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.