Stari Niš

CEO NIŠ JE BIO POD VODOM: Velika poplava u Nišu 1926. godine

Velika poplava koja je zadesila južne krajeve kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 29 i 30.juna 1926. donela je veliku materijalnu štetu. Dobar deo Niša se našao pod vodom tih dana, uništeno je dosta privatnih kuća, mnogo stanovnika ostalo je bez krova nad glavom usled poplave koja je za kratko vreme prekrila celu nišku varoš.

Pored Niša stradali su i Pirot, Vladičin Han, Kriva Palanka, naročito su stradali predeli oko reke Drave i Dunava, gradovi u Makedoniji Štip, Bitolj, Kumanovo, Veles, kao i na Kosovu Uroševac i Kosovska Mitrovica, kaže Boban Janković, istoričar Istorijskog arhiva u Nišu.

„Usled bujne kiše, koja pada već tri dana Nišava se skoro u celom svom toku izlila iz korita i preplavila sva polja. Naročito su stradali srezovi caribrodski i nišavski, jer je bujica bila tako jaka da je napravila pravu pustoš. Čitava brda kamenja i drugog nanosa snela je voda sa brda u doline. Usevi su sasvim uništeni. Železnička pruga Niš-Pirot prekinuta je. Međunarodni vozovi iz Bugarske zadržani su u Caribrodu. Poslednji voz iz Caribroda za Niš jedva je uspeo da prođe kroz čitavo more vode“, pisala je u to vreme beogradska “Politika”.

Posle dvadesetčetiri časovne kiše, u sredu ujutru Nišava je odjednom počela naglo da nadolazi. Caribrod je javljao da ga Nišava te noći, između utornika i srede preplavila. Dva mosta u sredini varoši bila su odneta. Uskoro zatim i Pirot je javio da Nišava nadolazi za 2,50 metara. To je bilo dovoljnoda se oseti opasnost i po Niš.

Boban Janković, istoričar

“Dok su izveštaji i dalje javljali o nadolasku Nišave, na Sinđelićevom trgu, pred Sreskom zgradom, čekao je jedan eskadron konjice, jedna četa pešadije i oko 30 vojničkih kola. Poglavar Sreski gospodin Pavlović, pošto je obišao obale Nišave u Nišu, činio je raspored vojnika i kola. Jedno odeljenje poslato je u Brzi Brod, drugo u Medoševac, treće u Popovac, dok je jedna desetina ostala u Sreskoj zgradi za ordonansnu službu. Pešadija sa kolima bila je raspoređena pored leve obale Nišave, naročito kod klanice”, kaže Janković.

Baš u to vreme došao je izveštaj iz Pirota da je Nišava poplavila sva okolna polja i da je počela da ulazi u varoš. Prve kuće pored obale, veli se u izveštaju veću su pod vodom.

Oko 3 časa Nišava se kod klanice već bila izravnala sa obalom. Iza klanice je već počela da izlazi. Vojnici 16.pešadijskog puka, počeli su da kopaju odvodne kanale, koje su osiguravali bedemom.

Predsednik opštine gospodin Cvetković i poglavar sreski gospodin Pavlović jurili su sa kraja na kraj Niša, obilazili obale Nišave i davali potrebna naređenja.

Iz Popovca, Medoševca i Brzog Broda dolazili su izveštaji da su okolna polja već poplavljena i da je voda počela da ulazi i u sela. Odeljena vojske odmah su slata da pojačaju već poslata odeljenja za spasavanje.

“Uveče dok je kiša opet počela da pada masa sveta sakupljala se pored obale, a naročito gvozdenog mosta. Tu je vodostanje pokazivalo dubinu od 3,50 metara. Hidrotehničari na gvozdenom mostu merili su brzinu voda, koja je onda iznosila 2,45 metra na sekund. Iz Pirota stigao je izveštaj da je tamo dubina vode 4 metra a brzina 2,50, što je značilo da Nišava još stalno nadolazi”, objašnjava Jovanović I dodaje:

“Varoš je bila neosvetljena. Po kafanama i dućanima paljene su sveće. Usled kiše bilo je i uobičajnog blata, te su prolaznici palili sveće i nosili fenjere. Vojničke patrole jurile su kroz varoš. Ceo garnizon bio je u pripravnosti. U 10 časova već Nišava je počela da se izliva ispred klanice. Pred zgradom Velike županije tek što se nije izlila. Između drvenog mosta i željezničkog mosta pešadija je kopala rov i pravila bedem”.

Oko 6 i po časova voda je prodrla iz Kraljice Marije ulice na Trg Kralja Milana, ali je odmah prošla pored drvare A. Stamenkovića i uhvatila vezu sa već izlivenom Nišavom u Nišavskoj ulici.

Oko 7 časova imali smo skoro ceo Niš pod vodom, bez Leskovačke Kapije, do koje voda nije došla blagodareći bedemu iskopanom kod „Gardijske Kasarne“.

U to vreme voda je već bila najveća. Kolima se nije moglo ići. Tada je gospodin potpukovnik Rupnik, napravio nekoliko splavova i njima spasavao stanovnike Starog Vašarišta i Gospodske Male. Voda je dostizala visinu do 2 metara.

“Žene, devojke, starci i mladići gazili su vodu i spasavali stvari. Jeronimova ul. Gospodska ul. Prosvetna i celo Staro Vašarište bili su sasvim odvojeni. Tamo je bilo moguće samo splavom dopreti”, dodaje Janković.

Posle bujice na Trgu kralja Milana iskupila se masa sveta, među njima mokri i blatnjavi poplavljeni najviše. Kod pekarnica tiskao se svet za hleb, želeći na taj način da se obezbedi bar sa tom najnužnijom potrebom. G. Rupnik je neumorno dovozio splavom poplavljenike.

“U varoši panika je dostigla vrhunac. Kuknjava i zapomaganje na sve strane. Vojska je neumorno jurila kroz varoš i hitala poplavljenicima u pomoć. Ceo vozni park neumorno je radio onde gde su kola još mogla dopreti. Po podne već ulice Beograd mali bile su bez vode. Tako isto i Voždova ulica. Međutim dvorišta su još uvek bila pod vodom. Bedem u parku za čas je prekopan u desetak kanala te se je voda iz parka i celog tog kraja vraćala u Nišavsko korito. Uveče ulice su naglo oživele. Mada pomrčina, jer električnog osvetljenja, razume se, opet nije bilo, mlađi svet je ipak našao vremena da izađe i prošeta se, pod izgovorom – da vidi da li nadolazi Nišava”, dodaje Boban Janković.

Foto: Istorijski arhiv Niš

“Mada premoreni i neispavani poplavljenici u Muškoj Gimnaziji nisu se do duboko u noć smirili. Morali su čak i žandarmi da intervenišu. Šta ćete, našao se mladi svet pa se razveli razgovori: „fote“, „boli me srce“, i tako dalje – čitav žur. Koristi se prilika. Razume se da su se stariji ljutili, no šta je to pomagalo. Dok su se poplavljenici mučili na tvrdim patosima dotle su bezbrižno svirale kapele po hotelima na Trgu Kralja Milana”, priča Janković.

Dok su se kuće u Beograd mali rušile – dotle su se „vrteške“ bezbrižno okretale. Šta ćete duh vremena.
“Beograd mala je najviše postradala. Turska mala, koja je jedan deo Beograd Male, liči na jednu običnu pustoš.

Samo u tom kraju ima oko 15 srušenih kuća. Mada su ulice bez vode dvorišta su još uvek puna, tako da se u poplavljenim kućama ne može stanovati. Poplavljenici su se smestili: jedan veći deo u Jevrejskoj osnovnoj školi, hodniku Prvostepenog suda i po nepoplavljenim kućama, koje je policijska vlast rekvirirala. Iseljavanja su se i dalje vršila. Jer kada je prva bujica naišla nije se ni mislilo o pokućstvu. Ovo toliko pre što niko nije verovao da će Nišava toliko nadoći da bi čak i Beograd Malu zahvatila. Ovo je prvi put da je prvo poplavljen kraj kod Županije, jer do sada često puta kraj pored Nišave- kod tabana bio je poplavljen”, ističe Janković.

Od lepog parka nema ni pomena. Bedem, s kojim smo se dičili danas liči na ratište, sav je prekopan u odvodne kanale, jer inače voda iz parka nebi mogla nigde ni otići.

Čair je potpuno pod vodom, sem kraja gde je sportsko igralište „Sinđelić“. U petak je postojala, jedno vreme, opasnost da se voda odatle ne vrati u varoš, no vojska je tu opasnost na vreme sprečila. Novi Šor je još pod vodom, naročito dvorišta. Rajićeva ulica je koliko toliko očišćena, glasio je izveštaj iz tog vremena.

U petak ujutru komisija na čelu sa gospodinom Cvetkovićem predsednikom opštine i poglavarom gospodinom Pavlovićem obišla je sve poplavljene krajeve i utvrdila u kojim se kućama može stanovati, a u kojima ne.

Zanimljivost:
Na sam dan poplave jedan stolarski radnik neki Bogoljub Milošević opkladio se za 2000 dinara da prepliva Nišavu. Bogoljub je skočio kod parka a isplivao je čitav kod drvenog mosta.

Ključne reči

Povezane vesti

Jedan komnetar

  1. Da se niške gazde nisu posvadjale sa Kraljem grad nebi bio u rupi kao sada već na desnoj obali Nišave.Razlog za svadju i psovke je bio taj što gazde nisu htele da kopaju bunare mnogo dublje nego na levoj obali.
    Da su znale da će komunisti da naprave vodovod čak od Ljuberadje bez pitanja lokalaca možda se nebi svadjali…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close