Čak 79 godina od osnivanja Radio Niša, 14 kako je ugašen

Bilo je jutro 23. marta 2010. godine kad je kao grom iz vedra neba u Nišu i na celom jugu i jugoistoku Srbije odjeknula neočekivana i za sve poražavajuća vest – ugašen je Radio Niš. Tog jutra u studio jedne od najstarijih i najpoznatijih radio-stanica u našoj zemlji nije ušao niko od novinara. Nije bilo mogućnosti ni da se objavi informacija o sopstvenom nestajanju. Jer, preko noći, po nalogu RTS-a, u čijem je sastavu bio Radio Niš, prekinute su veze sedišta stanice u Ulici Lole Ribara i predajnika na niškoj Gorici. Nestao je signal, nestao je program…

A samo mesec dana pre tog jutra Radio Niš je, s malom grupom od petnaestak radnika, jer je uništavanje ovog radija počelo desetak godina ranije, obeležio 65 godina uspešnog rada – program je počeo da se emituje u novogodišnjoj noći između još ratne 1944. i 1945. godine, a zvanično je osnovan 21. februara 1945. godine.

Nestajanje ove medijske kuće, koja je imala nacionalni značaj i koja je jedina uz Radio Jugoslaviju imala međunarodnu dozvolu za emitovanje programa i van bivše SFRJ još od 1975. godine, što očigledno nije bilo ni važno, niti dovoljno da je spase od gašenja, izazvalo je velike proteste građana, studenata i svih koji u Nišu žive. Pozivale su se Nišlije i na činjenicu da je još 1952. godine njihov radio dobio sertifikat za emitovanje programa u Lozani, u Švajcarskoj.

I mnogo pre nego radio-stanice u glavnim gradovima republika bivše SFRJ. Nije vredelo. To što je Radio Niš, uz niški dnevni list „Narodne novine” (jedini dnevnik van Beograda), bio neiscrpni rasadnik vrsnih novinara i stvaralaca, nikoga u niškoj vlasti, jedinom krivcu za propadanje i urušenje medijske scene, nije interesovalo. Jer u poslednje dve decenije, i tada, i pre, i sada, prošlost se tretira „kao da nikada ništa nije postojalo i vredelo, a istorija počinje od njih”, pisao je još 2016. godine Toma Todorović za Politiku.

Posle desetak dana protesta sve je utihnulo, jer, ma koliko da je niški radio (u jednom trenutku imao je 135 zaposlenih i emitovao programe na srpskom, romskom i bugarskom jeziku, a bio i centar prvih televizijskih emisija i programa u ovom delu zemlje i sedište jakog dopisništva Radio Beograda) bio od posebnog i strateškog značaja, u gradskim rukovodstvima Niša u poslednjih deceniju i po nije bilo ni interesovanja, ni želje da se sačuva neprocenjiva medijska vrednost. Prosto rečeno, rukovodstva Niša su se menjala, a sva su puštala Radio Niš „niz vodu”, prepustila ga na milost i nemilost Beogradu i istim onim moćnicima koji nikad nisu dozvolili da niška medijska kuća bude samostalna i uvek ga vezivali ili za Radio Beograd ili za RTS. I tako ga držali „na uzdi” sve dok nisu rešili da ga više ne bude.

Krštenica Radio Niša urezana u kori breze

„U osvit 21. februara 1991. godine, poranio sam na posao. U kori jedne breze čekijom sam izrezbario krštenicu Radio Niša, rođenog u Njujorku”, priseća se jedne godišnjice radija novinar Saša Dimitrijević koji je tada bio njegov glavni i odgovorni urednik.

Nova 1946. godina dočekana je gala uz živi radijski prenos u tadašnjem restoranu “Njujork” u strogom centru Niša. Bio je to prvi doček u mladoj republici, jer je samo mesec dana pre toga, usvajanjem Deklaracije o proglašenju republike, 29. novembra, Jugoslavija prestala da bude Kraljevina.

Prvi veliki praznik u oslobođenoj zemlji ocenjen je kao veliki događaj, zbog čega je instalirana sva tada raspoloživa tehnika za radijski prenos proslave.

“Novogodišnja noć, ‘45. na ‘46. i hotelčić Njujork, iz čijeg restorana je vršen prenos dočeka. Domet nije bio ne znam koliki, ali je to bilo prvo, uživo oglašavanje radio Niša. To je doček. Svi su bili ako ne napiti, bar pripiti. Svako je mogao, verovatno, da “zajaši” mikrofon i da kaže šta hoće. I ako je tako bilo, kako ja zamišljam, onda je Radio Niš bio najdemokratskiji radio. Upravo na mestu gde je danas breza, nalazio se restoran gde je buknuo radio Niš. Zato poruka u kori breze, da se pamti – Njujork, 31. XII ’45, Radio Niš”, otkriva Saša.

“Rođen” u Njujorku, radio se posle nešto više od četiri godine uselio u Ulicu Ive Lole Ribara 7.

“Svi su voleli taj radio, mi naročito. Slavili smo svaki uspeh, svaku ideju. I tu krštenicu u brezi smo slavili. Tog 21. februara kada je urezana, radio je slavio 45 godina trajanja. Dolazile su nam kolege iz drugih radio stanica, urednici, direktori, specijalni gosti iz Radio Beograda… Pre no što će oni doći, u to rano jutro, otrčao sam u radio stanicu i nekolicinu koje sam zatekao, uglavnom koleginice, doveo sam u restoran Centroturist u centru grada gde sam već bio naručio grejanu rakiju, tako da smo tu krštenicu zalili. Onda smo se vratili u radio i sa posebnim ponosom i nadahnućem dočekivali goste”, u svom maniru opisuje Saša Dimitrijević.

ISTORIJAT ZDANJA RADIO NIŠA

Studio Radio Niša bio je jedan od simbola Grada. Nažalost, posle 60 godina postojanja, radio je ugašen marta, 2010. godine. Radio Niš se nekada nalazio u kući Popića. Ova kuća u ulici Lole Ribara, imala je, možemo reći, nekoliko života i još živi. Prvo onaj kad je sagradila i u njoj živela jedna od najbogatijih i najuglednijih porodica krajem 19. veka, porodića Popić. Potom kada je u par navrata u njoj bio smešten kralj Srbije, Petar prvi Karađorđević.  U zgradi je bio i smešten štab prve Bugarske armije, Zavod za izradu zavoja, internat za nezbrinutu decu, da bi 1950. godine u nju bio smešten Radio Niš.

Pre nego što se uselio u ovo zdanje, Radio Niš je počeo da emituje svoj program u tadašnjoj kafani “Njujork”. 1950. godine osnovna prava preuzima Vlada Republike Srbije i od tada, pa do dan danas, studio Radio Niša nalazi na toj lokaciji.

Ono što je zanimljivo da kroz svoj bogat radni vek radija,  jedan od urednika bila je i Branka Lukić, inače potomak porodice Popić. Zgrada kao značajan istorijski, kulturni i arhitektonski objekat stavljena je pod zaštitu države 1983. godine.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.