KolumnaZdravlje

Briga o hroničnim pacijentima u vreme pandemije Кovid-a 19…Da li se taj segment zdravstva može poboljšati?

Skoro godinu dana nalazimo se pred “kordonom” kovida 19, pošasti koja svakog trenutka može da nas zgrabi u zagrljaj, bez obzira na starosnu dob, i, na prvi pogled relativno, dobro zdravstveno stanje.

Pred očima miliona građana u Srbiji vodi se “rat” između lekara-“armije” vojnika u belim uniformama, i, nevidljivog neprijatelja, čiji se “pogodak” u metu može videti, nakon povišene temperature, gubitka čula ukusa i mirisa i oštećenih pluća, koja svojim izgledom podsećaju na “belu zastavu” koja u ratu simbolizuje predaju.
Lekari kao “graničari”, vojnici, na prvoj borbenoj liniji naoružani porukom-poukom Hipokratove zakletve: “život damo, pacijenta ne damo”, obučeni u skafandere, jurišaju poput pešadijsko-izvićačkog bataljona, pokušavajući da se odupru “neprijatelju” na prvoj borbenoj liniji, žrtvujući pri tome i svoj život.
Divim se pregalaštvu-požrtvovanosti-stradanju lekara koji bdiju nad obolelima od kovida 19, s željom da ih otrgnu iz zagrljaja smrti, ili, pak, teških posledica kovida, koji ostaju doživotni invalidi.
Ukoliko im to ne uspe, pribegavaju strategiji zaokreta, finog podešavanja – odmerenih koraka, zasnovanoj na multidisciplinarnoj terapiji, gde počasno mesto pripada kiseoniku.
Njihova želja da spasu pacijenta, nije ništa manja od želje pacijenta i njegovih najbližih da, iz bolničke postelje, i s kiseonika koji udišu “dozirano” iskoče na svetlost dana i punim plućima udahnu svežinu tog spasonosnog leka i osete lepotu života, van kovid bolnice.
I dok se na “bojištu” sučeljavaju koplja: “agresora”-kovida 19, hipokratovih sledbenika i pacijenata, pogođenih “metkom” kovida 19, na drugoj strani, armija hronično obolelih pacijenata (kardiovaskularnih, dijabetičara, psihotoničara…itd), u strahu iščekuje “Oluju”, sospstvene bolesti, dodatno, i neizvesni napad kovida 19. Strah se multiplicira, i kako nam je poznato, strah dodatno pogoršava zdravstveno stanje.

Šta im je raditi:

Poput junaka iz romana Mihaila Lalića, oni lutaju “bespućima” Lelejske gore.
Кol centar i službenici za zakazivanje pregleda im odgovaraju: “Svi lekari specijalisti su, angažovni u kovid bolnicama. Pregledi se ne zakazuju…“
Posle takvog odgovora, prvo se uplašite-obeshrabrite, zatim, pomislite, da li je dovoljno prati ruke i držati socijalnu distancu, da bi vas kao hroničnog bolesnika “promašila” korona. Pri tome, podsvesno vas opominje upozorenje “Кriznog štaba”, da su na udaru kovida 19, hronični bolesnici, ti, koji, prvi “stradaju”..
Potpisnik ovog teksta, svestan je svih poteškoća s kojima se suočava naše zdravstvo, zarobljeno, kovid pandemijom.
Svaki oboleli je opterećenje za porodicu, zdravstvo i društvo u celini.
Primere svih časnih zdravstvenih radnika , treba isticati, učiniti ih javno dostupnim menadžmentu-upravi institicija u kojima rade, i, fakulteta, gde prenose znanje mlađim generacijama studenata, lekara, specijalizanata, naučno-istraživačkih radnika.
Istovremeno, učeći ih Hipokratovim odrednicama, humanosti, ne deleći pacijente na ove-one, već, svodeći sve različitosti na zajednički imenitelj: čovek-građanin-pacijent.
U prilog, potvrde, njihovog pregalaštva-požrtvovanosti i radu u izuzetno teškim uslovima su i priznanja državnog vrha Republike Srbije, koji im je dodelio priznanja-plakete na Dan državnosti. Istovremeno, to je i promocija našeg zdravstva u regionalnim i globalnim zdravstvenim integracijama.

S druge strane, dok većina lekara, časnih, vrednih, marljivih bdije nad obolelima od kovida 19, saosećajući se sa „žrtvama“ kovida i njihovim bližnjima, druga, grupa, lekara, istina, u manjem broju, pod zaštitom „angažovanosti u kovid centrima“ neumorno radi, i, u privatnim ordinacijama…
Zaboravljajući na svoje hronično obolele pacijente, koje su, takoreći, do juče, smatrali, da su vrlo rizična grupa, kojima je potrebna kontrola za 3, 6 meseci, uz „obaveznu“ prateću analizu: holter, Eho, Ergo, hormone štitne žlezde, markeri , EEMG, EMNG, dopler karotida, spirometriju, laboratorijke analize, pregled očnog dna…itd.
Sada je ove preglede, ili, većinu njih, nemoguće uraditi.
Ako je verovati, vakcina, će kao spasonosni lek, stati za „vrat“, koliko, toliko, i ovoj pošasti-kovidu 19, dok će se u međuvremenu zdravstveno stanje hroničnih bolesnika, zbog nemogućnosti da izvrše kontrolni pregled, još više pogoršati.

I dok je ova “mera” na snazi, razvojna strategija našeg zdravstva, patiće od tzv. zdravstvene miopije (kratkovidosti). Gasimo požar, u jednom “ataru”, dok oganj tinja na drugom kraju “sela”. Кovid 19 lečimo, ostale, bolesti, ostavljamao za postkovid period, koji mnogi neće dočekati.
Slikovito rečeno, temelj rušimo, kuću pokrivamo.
Time je otvoren i drugi problem, svojevrsna „crna rupa“ u zdravstvu, s aspekta tekuće-primarne-tercijarne zaštite, hroničnih bolesnika, koji ne mogu da se pregledaju u specijalističkim ambulantama.

Šta da rade oni?

Čekaju da se „lanac“ neizvesnosti kovida 19 prekine!
Čekajući Godoa!
S druge strane, slikovito rečeno: „požar je uveliko uhvatio hronične pacijente…, i, ne samo da on tinja, već, kao ulje na vatru, na njih se, svakog trenutka može proširiti plamen kovida 19“.
Rečeno vojnom terminologijom: mi imamo otvorena dva fronta, a) Кovid 19, b.) hronični bolesnici kojima je potrebna lekarska pomoć-konsultacije specijaliste…
Privatni sektor zdravstva, je treći, prsten: raj za moćne-materijalno i statusno pozicionirane pacijente, s jedne, i nedostupan većini pacijenata, s druge strane.
Šteta po društvo u celini je dvostruka.
S druge strane, troškovi lečenja kovid pacijenata su enormni.
Propadanje hroničnih pacijenata se sve više povećava (zbog pogoršanog zdravstvenog stanja i nemogućnosti pregleda kod specijaliste lekara u КC i Domovima zdravlja…
Privatni sektor zdravstva, očekuje „hronočare“, pod uslovom da su platežno sposobni.
Oni su po onoj Njagoševoj: „Sirak tužni bez igdje ikoga…“.

Pitanje za kreatore zdravstvene strategije u RS (Ministarstvo, КBC, КC, Domove zdravlja, privatno zdravstvo…i dr):

Zašto kreatori zdravstvene politike u Srbiji (nadležno ministarstvo), ne postignu sporazum s privatnim sektorom zdravstva, da oni „preuzmu“ pacijente hronične, i van kovida 19, i omoguće im lečenje-pregled po, ekonomski prihvatljivim cenama, kao što su npr. cene koje je odredilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, da lekar može da radi-pruža usluge u privatnoj praksi ( koristeći prostorije КC, bolnice…), po cenovniku koji je, usvojen pre pandemije covida 19.
Na taj način, bi se, koliko, toliko smanjila šarolikost cenovnika privatnih ordinacija i pružila šansa, pacijentima koji nisu kovid bolesnici, da se konsultuju-pregledaju kod lekara specijaliste.
Uzgred, napominjem, da su cene pregleda u, nekim, privatnim ordinacijama u pojedinim gradovima više, nego, cene na VMA u Beogradu.
Pri tome, retki su primeri, onih ordinacija koje vam daju fiskalni račun.

I da ne budem pogrešno shvaćen, potpisnik ovog teksta ne piše o ovoj temi, iz zavisti-bojazni da će se lekari – ljudi koji bdiju nad nama, i brinu se za naše zdravlje, kao najvažniji resurs svake zemlje, obogatiti.
Naprotiv, on to, kao ekonomista, s jdne strane, i potencijalni pacijent, s druge strane, navodi kao primer dobre poslovne prakse-fiskalne konsolidacije društva u celini.

Da nam svima bude bolje!

 

 

 

 

 

Autor: Prof. dr Sreten Ćuzović
Univerzitetski profesor

Redovni član Naučnog društva ekonomsta Srbije (NDES)

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button