Cerjanska pećina kraj Niša, jedna od najlepših ali i najnepristupačnijih pećina u našoj zemlji ima sve veći broj posetilaca, kako iz Srbije, tako i inostranstva, ali malo ko i od Nišlija zna da tom spomeniku prirode pripadaju i kraška jama dubine 128 metara, sifonsko vrelo u blizini sela Kravlja i pećina Beljanica.
Jedini speleovodič u Cerjanskoj pećini i njen čuvar Neboja Petrović je rekao da je sifonsko vrelou u podnožju Kalafata dostupno svim gradjanima, bez neke posebne opreme, dok u krašku jamu mogu da uđu samo speleovodiči i to isključivo spuštajući se niz konopac. „Vrelo je izuzetno zanimljiv lokalitet, posebno tokom kišnih dana i meseci.
Tu izvire voda koja ponire u pećini, a kada je nivo vode u pećini visok zbog atmoferskih padavina, na izvoru se pojavljuje gejzir visine do 70 centimetara“, objasnio je Petrović. Prema njegovim rečima, tokom kišnog period voda se izliva i iz dva jezerceta koja se nalaze unutar same pećine, u delu koji ovdašnje stanovništvo zove Pećurina. „Unutrašnjost Pećurine je mala, ali prizor je divan.
Voda je nestvarno mirna i čista, a dolazi iz dubine čiji se kraj ne vidi. Na samom izvoru postoji takodje više mesta iz kojih se voda pojavljuje, a ne vidi im se kraj“, kazao je on. Petrović je rekao da istraživači dokazali da voda koja izvire na sifonskom vrelu dolazi iz Cerjanske pećine jer su je obojili bojom neškodljivom za živi svet, a posle nedelju dana ta boja pojavila se i na izvoru kod Kravlja.
„Priroda je i sama dokazala tu vezu. Kada je jednom prilikom izuzetno jaka kiša pala na područje oko Cerjanske pećine, bila su poplavljena imanja ispod kraškog vrela iako tu ni kap kiše nije pala. Velike količine vode prošle su kroz pećinu i pojavile se na vrelu“, istakao je Petrović.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući entuzijazmu istraživača dokazana je i povezanost kraške jame koja se nalazi na oko 300 metara od sifonskog vrela sa Cerjanskom pećinom. Jama je, dodao je, potpuno vertikalna, prečinika izmedju tri i četiri metra, sa više bočnih kanala i velikom kolonijom slepih miševa „Na njenom samom dnu nalazi se sipar koji su spelelozi otkopali i ušli u podzemne hodnike i galerije koji pripadaju Cerjanskoj pećini.
Time su ostvarili decenijski san o otkrivanju drugog ulaza u pećinu. Nakon tog otkrića, dužina pećine povećana je sa 6.025 metara, na 7.100 metara“, izjavio je naš sagovornik. On je kazao da je želja istraživača da dokažu povezanost pećine Beljanica sa izvorom vode Dragovac kod sela Popšica, a ukoliko bi im to pošlo za rukom, onda bi imali još jednu pećinu dugu sedam kilometara i paralelnu sa Cerjanskom. Cerjanska pećina i pećina Beljanica, rekao je, predstavljale bi najduži pećinski sistem u Srbiji, a možda i u Evropi.
„Istraživanja Cerjanske pećine se nastavljaju, imamo ugovorena speleomorfološke pretrage na petom kilometru, u dvorani Blokova. U toj dvorani ima nekoliko pravaca kretanja koji su dali naznaku da tu treba tražiti neke dalje prolaze“, rekao je Petrović. Područje oko Cerjanske pećine i na samom kraškom vrelu kod Kravlja, dodao je Petrović, bilo je na meti ljudi koji tragaju za zlatom, ali je priroda, srećom, već izbrisala tragove njihovog kopanja.
„Ne verujem da su bilo šta pronašli, jer istraživanja govore da Cerjanska pećina i Pećurina nikada nisu bile mesto življenja ljudi. Tu je put vode koji ljudima nije dozvoljavao da se naseljavaju“, objasnio je Popović.
Ana Radovanović koja u Direkciji za izrgradnju grada Niša obavlja poslove upravljača Cerjanskom pećinom kazala je za agenciju Beta da su na tom zaštićenom prirodnom dobru prethodnih godina radila mnoga istraživanja, pre svega speleomorfološka.
„Planiramo da nastavimo sa ovim istraživanjima, kako same Cerjanske pećine, tako i pripadajućih lokaliteta. Planiramo da nastavimo jako dobru saradnju sa naučno-istraživačkim insitutucijama, kao što je Zavod za zaštitu prirode Srbije, speleolozima i planinarima“, izjavila je Radovanović.
Kompleks zažtićenog prirodnog dobra Cerjanska pećina nalazi pod zaštitom države od 1955. godine, a Zavod za zaštitu spomenika prirode proglasio je 1998. godine za prirodno dobro prve kategorije. Kompleksom upravlja Direkcija za izgradnju grada Niša, koja organizuje i ulaske u pećinu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
