Branislav Lečić i Nina Lečić se razvode. To su i sami zvanično saopštili. Predali su dokument za sporazumni razvod posle osam godina braka, u kome su dobili i svog sina Lava.
Odlučili su da obaveste javnost o tome zato što je, kako ističu u saopštenju za medije, njihov brak od početka bio pod medijskom pažnjom i da je najbolje da onda i njihov prekid bude javan.
„Na ovaj korak smo se odlučili ne zato što nam je prisustvo u medijima ikada prijalo, već zato što smo svesni činjenice da je u našem braku javnost uvek postojala, pa zato ne možemo ni ovom prilikom da je preskočimo. Svesni da u životu postoje i dobre i loše vesti, mi smo očigledno zatvorili krug, počevši sa dobrom, sad moramo da vam kažemo i lošu. Na svu sreću za nas ona nije toliko loša, jer smo i jedno i drugo civilizovani ljudi, tako da ćemo ostati prijatelji i saveznici u velikom poslu odgajanja našeg divnog Lava. Znajući da će sve zanimati razlozi za razvod, posle dugog promišljanja i sami osetivši potrebu da jedno drugom, pa i vama to artikulišemo, došli smo do zaključka da je razlaz danak ovom vremenu, u kojem se nismo podjednako snašli.“, navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju za medije.
Ipak, to ne znači da mu porodica nije važna, što je i izjavio u intervjuu za Niške Vesti.
Vi ste verovatno jedan od najupošljenijih glumaca na našim prostorima, koliko zbog toga trpi Vaš privatni život?
„U okvirima moje profesije ja uvek imam više ponuda nego što mogu da uradim. Tu je najteža ta selekcija i to da kažete nekome ne. Ipak, treba poštovati i svoja fizička i duhovna ograničenja, ako ih ima, a ima ih. Ne samo zbog mene lično, ja mogu da izdržim dosta, nego se radi da uskraćujem sebe onima koji su mi dragi, a to je porodica, deca. U ovom vremenu mislim da je jako važno imati kontakt sa svojim najbližima, zato što bez pažnje nema ni ljubavi.“
Od 1994. do 2007. je bio u braku s diplomiranom pravnicom Ivanom Vujadinović, s kojom ima dvoje dece: sina Ivana i kćerku Anu. 2010. godine oženio se sa Ninom Radulović.
I danas, pored brojnih godina života i popularnosti, smatra se jednim od najpoželjnijih muškaraca u Srbiji, za šta je i proglašen nekoliko puta.
Vašim ulogama ste se nametnuli da od Vas uvek očekujemo mnogo… Koliko Vaše uloge imaju uticaj na to, a koliko je Vaš karakter takav kakvim Vas publika kroz uloge vidi?
„Moja karijera je prepuna dijametralno suprotnih karaktera i uloga i onaj ko pažljivo gleda šta sam radio u pozorištu, na filmu i na televiziji vidi da je to jedna paleta potpuno različitih likova. Ja jesam istraživač ljudske duše i meni ta potraga za različitim likovima i karakterima jeste sastavni deo moje radoznalosti i interesovanja. Nikada nisam uplivao u tip. Znate kakva je publika, ona vrlo često od jedne uloge napravi svoju percepciju glumca, tako da vas neko vreme tako gleda. Možda i nemaju tu vrstu pažnje, pa ono što je na njih ostavilo najjači utisak ostaje kao jedina percepcija glumca. Taj problem nisam nikada imao zato što je kod mene nekako sve išlo spontano. Gluma je za mene izazov, a možda i najslađi izazov jeste ta promena, promena karaktera.“
Vaša glumačka karijera je poznata publici, ali Vi imate i zavidnu karijeru kao režiser?
„Dugo se već bavim ovim poslom kao glumac, kao reditelj imam takođe jedan staž koji nije mali. Iza sebe imam petnaestak režija, jedan deo toga i u inostranstvu. Radio sam u Grčkoj, tamo sam u nacionalnom teatru postavio Svetog Georgija Duška Kovačevića i dobio nagradu za najbolje ostvarenje te godine. I jedno i drugo iskustvo su meni kompatabilni – to je sve teatar i to je sve ono za šta sam se ja opredelio profesionalno da se bavim. Istraživanje ljudskih duša, ljudskih odnosa i naravno vremena u kojem živimo.“
Bili ste i ministar kulture, borac za demokratiju… sada kada sagledate to vreme da li ste se možda negde razočarali?
„Mislim da mi nemamo mnogo prostora za razočarenje. To je nekakva vrsta luksuza. Poznavajući ljudsku prirodu mene ništa ne iznenađuje, ali možete da osećate jednu laganu tugu ili setu što smo neke šanse koje smo imali propustili. U tom smislu mi je žao što nismo bili inteligentniji, brži, pametniji i sa više vere i hrabrosti da se upustimo u korenite promene koje su drušvu neophodne. Ipak je moja bazična emocija jedna vera i jedan elan da se dok god živiš ne pokoravaš nekim ustaljenim putevima – nego da tražiš bolje. Da vidiš kako to bolje može i da učiniš što je do tebe da to bolje bude moguće i ostvarivo.“
Biografija
Vanredni profesor na ALUM-u Univerziteta u Beogradu, srpski političar i glumac koji je nakon pobede stranke demokratskih promena bio ministar za kulturu u vladi koju je predvodio Zoran Đinđić. Na mestu ministra zadržao se do 2003. godine.
Rođen je 25. avgusta 1955. godine u Šapcu. Godine 1978. diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti kod profesora Minje Dedića.
Osnivač je edukativnog centra “LEKART akademija” koja se bavi edukacijom mladih u oblasti scenskog nastupa i umetničkih veština. Dugogodišnji edukator u oblasti liderskih veština i nastupa.
Nakon prve zapažene uloge u TV seriji postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Glumio je u preko 70 filmova, o njegovom umetničkom talentu svedoči veliki broj nagrada u zemlji i inostranstvu.
Na prvim neposrednim izborima održanim 24. septembra 2016. godine izabran je za potpredsednika Demokratske stranke.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
