Bojanić: Masakr srpskih pitomaca (dece) kod sela Ramne kod Ohrida, ubijani i vilama
Posle vojno i odbrambeno uspešne 1914 godine i pobeda na Ceru i Kolubari nad Austrougarskim okupatorom, usledilo je povlačenje srpske vojske tokom jeseni 1915. godine, pod udarima i naletu Austrougarske, Nemačke i Bugarske, ta godina i naredne predstavlja jedan od najtežih i najdramatičnijih trenutaka srpske istorije, koja je 1918. odnela pobedu nad okupatorima.
Jesen 1915 godine donela je srpskom narodu najteži trenutakprilikom povlačenja srpske vojske kroz alnbanske gudure, na albanskoj golgoti stradali su desetine hiljada vojnika i civila, a tragične sudbine zabeležene su i u oblastima koje danas pripadaju Severnoj Makedoniji. Jedna od takvih tragedija vezuje se za selo Ramne, u blizini Ohrida.
Prema usmenom predanju i lokalnim zapisima, u blizini ovog sela stradalo je više od četiri stotine srpskih pitomaca, mladih regruta i đaka koji su bili u povlačenju sa srpskom vojskom. Iscrpljeni, gladni, bolesni i bez snage, našli su se u rukama bugarskih odreda posle dugog i iscrpljujućeg marša. Umesto milosti, bili su svirepo pogubljeni, poklani i ubijani i probadani vilama u vinogradu ispod crkve Svetog Atanasija. Ovaj masakr nad decom uzrasta do 15 godina ostao je duboko urezan u sećanje stanovništva oko Ohrida, a decenijama kasnije obeležen je i spomenikom.
Iako je brojka od oko 400 žrtava često ponavljana u različitim izvorima, važno je naglasiti da se ona zasniva uglavnom na predanju i kasnijim beleškama, a ne na sačuvanim zvaničnim dokumentima, a nije ni čudno, zbog suludog bratstva i jedinstva sa sopstvenim dželatima. U naučnoj istoriografiji i arhivskoj građi još uvek nije pronađen potpun spisak imena stradalih, niti precizan vojni ili diplomatski izveštaj koji bi potvrdio sve pojedinosti ovog zločina.
Kao da ni danas našu istorijografiju ne zanimaju te činjenice i dalje temeljno istraživanje kroz arhivsku građu.
Ono što je, međutim, nesumnjivo jeste da je tokom bugarske okupacije 1915–1916. na širem prostoru Stare Srbije počinjen niz masakra i streljanja, o čemu svedoče dobro dokumentovani primeri poput Surdulice.
To nisu bili iskusni vojnici, već pitomci i đaci, koji su tek trebali da zakorače u život. Njihova tragedija postala je simbol surovosti rata i podsetnik na cenu slobode koju je srpski narod platio.
Danas je sećanje na ovaj događaj u senci većih i poznatijih stratišta. Ipak, potrebno je da se on ponovo istraži u arhivama Srbije i Severne Makedonije a i Bugarske, da bi potomci dobili jasniju sliku tog strašnog stradalaštva.
Originalni spomenik četvorougaoni obelisk (11 metara visok), podignut nedaleko od Biljaninih izvora (u blizini Ohrida), od belog mermera podignut 1925. godine, srušen je, tačnije miniran 1941. od strane bugarskih okupatora…da bi prikrili zločin svojih predaka.
Ima zapisa da je ohridski arhiepiskop Nikolaj Velimirović, naručio taj spomenik u znak sećanja na mučeničku smrt srpske izmučene dece. Srećom taj pokolj je preživeo samo jedan dečak (Ristić), koga je spasao meštanin i odveo ga kući, bio je lečen u selu Višnji, kasnije je prebačen u Grčku i tako stigao u Solun.
Pre dve godine (2023) na mestima ostataka spomenika , koji je i kosturnica, postavljen je beli krst, i spomen ploča, a bila je i ona prefarbana… u kakvoj je danas situaciji spomenik, to ne znam.
Srećom i zaslugom Vojnog sindikata Srbije i Udruženja za očuvanje i zaštitu srpskih spomenika u Makedoniji, na osnovu originalnog nacrta spomenika dobijenog od unuka Momira Korunovića (poznati srpski arhitekta po čijem je nacrtu 1925. podignut četvorougaoni obelisk) izradili su nov projekat i pokrenuli inicijativu za njegovu obnovu. Daće Bog da se to realizuje.
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
