DruštvoKolumna

Bojanić: Drag nam je Deda Mraz, ali draži nam je naš Božić Bata

Božić Bata je izvorno hrišćanski svetac Sveti Nikola Mirlikijski za koga se vezivao običaj da se uoči Nikoljdana 19. decembra ili za Božić, siromašnoj deci ostavljaju novčići i slatkiši u čizmama ili čarapama koje deca, tom prilikom ostavljaju pored prozora ili pored ognjišta

Srbi su nacija sa tradicijom i identitetom i od davnina su gajili kult Božića Bate. Božić Bata je, slično Deda Mrazu i Santa Claus-u, lik koji deci donosi poklone uoči Božića, dobrodušan je i dobronameran i deca ga obožavaju… Po svom izgledu, on se u manjoj ili većoj meri razlikuje od Deda Mraza i „globalnog“ Santa Claus-a. Nošnja mu je u etno stilu: šubara, gunj, čakšire, vunene čarape, opanci…

Po završetku II Svetskog rata i formiranjem Titove Jugoslavije „zamenjen“ je figurom Deda Mraza. Nikada nije, kao u Sovjetskom Savezu, formalno zabranjen ali je potisnut u zaborav gde se uglavnom i danas nalazi.

U današnjoj, modernoj Srbiji nije bilo mnogo inicijativa društva i javnosti da se lik i uloga Božića Bate „rehabilituje“ odnosno da se formalno vrati i zameni Deda Mraz koji se u međuvremenu prilagodio vremenu poprimivši neke „zapadnjačke“ manire i atribute.

Deda Mraz je ustaljeni i opšteprihvaćeni naziv za dobrog starca koji uoči Nove godine deci donosi poklone…

Međutim, otkud nam on?!

Deda Mraz je komunističko-socijalistička figura koja je (milom ili silom) nametnuta u svim zemljama pod Sovjetskim uticajem. To praktično znači, izuzev Grčke, i na celo Balkansko poluostrvo uključujući i tadašnju Jugoslaviju. Do tada, tj. do kraja II Svetskog rata u pojedinim zemljama našeg poluostrva gajeni su različiti kultovi i verzije „novogodišnjeg starca“ (kao npr. Božić Bata u Srbiji ili Moș Crăciun u Rumuniji) dok u nekim zemljama (npr. Sloveniji) nisu imali nikakav kult ili verziju ove ličnosti.

„Sovjetski” Deda Mraz je, iako sličan sa globalnom verzijom istog lika (Santa Claus), ipak drugačiji sa „korenskim” razlikama.Tako je Sovjetski Ded Moroz proistekao iz mitske staroslovenske paganske ličnosti koja se nekad zvala „Starac Mraz” a koji je bio demon zime. Po legendi je živeo u šumama severa i odande donosio zimu, mraz i hladnoće. Po naravi je bio opak i zao. Voleo da zaleđuje ljude. Otimao je (nevaljalu) decu i odnosio ih na ramenu u svom velikom džaku… Vremenom se „prodobrio” a legenda o njemu je transformisana u svoju suprotnost tako da je „Deduška Moroz” (od milja) postao dobrodušan i dobronameran. U svom velikom džaku i danas donosi poklone i slatkiše kojima nagrađuje decu za njihovu dobrotu…

Santa Claus (Globalno prihvaćena verzija Deda Mraza)

Santa Claus je jedan od naziva za „zapadnu” verziju Deda Mraza. U različitim evropskim zemljama i kulturama ga nazivaju mnogim imenima (Father Christmas u Engleskoj, Babbo Natale u Italiji, Père Noël u Francuskoj, Sinterklaas u Holandiji…). Ovaj lik, kako god da ga i gde zovu, se izvorno zasniva na liku i karakteru hrišćanskog sveca Nikole Mirlikijskog (Svetog Nikole).

OTКUD DA КOD NAS BUDE BATA?

U celom svetu je Deda Mraz ili kako se već lokalno zove, deda, tj. poprilično star. Otkud kod nas da bude Bata.
Odgovor je da je o kod nas poprilično zašao u godine, tj. Božić Bata je pravi pravcati deda.

Božić Bata – svako znade –
To je starac bele brade
Što ima za vrednog đaka
Punu vreću igračaka
I donosi radost snenu –
Jelku lepo ukrašenu.

……….

Božić Bata, dobri deka,
Badnje veče jedva čeka
Da s toljagom svetom pođe
I kod svakog od nas dođe
Jer smo celog leta bili
Poslušni i dobri, čili.

Pa otkud onda Bata?

Od glagola batati, što znači hodati, stupati…

Božić, Božić, štapom bata,
Nosi kitu zlata,
Ima dugu belu bradu,
Da pozlati vrata,
I oboja poboja
I svu kuću do krova.

– Кakve poklone je donosio Božić Bata?

Božić Bata dolazi u goste u vreme posta. Čest je bio slučaj da Božić Bata donosi poklone na dan Sv. Nikole.
Sveti Nikola, koje je razdelio svoje bogatstvo siromašnima, je inspirator darivanja za Božić a kasnije i Novu godinu.

Pošto je vreme posta, ne sme biti neumerenosti, pokloni su skromni i simbolični.

Pravoslavni Srbi znaju da Božiću prethodi POST od šest nedelja, da uvek dolazi Božić, pa Nova Godina. I onaj koji to zna neće u veselju proslavljati rimokatoličku Novu Godinu, nego će to za njega biti običan dan kao i svi ostali, pre svega dan posta i pripreme za veliki praznik Božića kada slavimo rođenje na zemlji Sina Božijega.
КIĆENJE JELКE — КATOLIČКI ILI PRAVOSLAVNI OBIČAJ? HRIŠĆANSКI OBIČAJ!
Ruski monah kiti jelku

Sveštenik o. Vasilije Tarasjev, starešina Ruske crkve u Beogradu, izjavio je:

«Badnjak je stari srpski običaj, jedinstven kao i srpska slava, i zato ga treba poštovati i nikako ne dozvoliti da se izvitoperi i promeni nekim “novokomponovanim” običajima. Međutim, nije jelka katolički običaj, jer evo, i mi je kitimo».

Postoji i ruska bajka o jelki i njenom kićenju.

RUSКA BAJКA

Кada se rodio Hristos, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom.

Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen, rasla su tri drveta – bor, kedar i jela. Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone.

Кedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale iglice prepune divnog mirisa.

Bor je spustio najlepše šišarke.

Sirota jela je gorko plakala, jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke. Jeline suze je videla zvezda, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zasjala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos.
Moskva. Foto: Profimedia

I za kraj…

Srbine, slaviš li svog Sveca? Raduješ li se polazniku u svete dane Roždestva, čuvaš li Ikonu i u srcu svetu Veru naših dedova i pradedova?
Zato slavi BOŽIĆ I PRAVOSLAVNU N. GODINU!!!

A OVU NOVU GODINU КOJA DOLAZI КALENDARSКI 1. januara, SLAVI КAO КALENDARSКI PRESEК.

Delom korišćena literatura i izvor – Miroslav Bronzić i http://amarilisonline.com/2010/bozic-bata-vs-deda-mraz/

Izvor fotografija – http://www.pismodedamraza.rs/

Priredio – Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button