Bezbednosne službe Trećeg rajha u Nišu za vreme okupacije

“Čovek prema životinji je zločinac iz navike.”
Karlhajnc Dešner, nemački pripovedač, istoričar filozofije, istoričar ideja

Nacističke okupacione jedinice bile su tokom Drugog svetskog rata usmerene na snažne obaveštajne delatnosti u većim gradovima Jugoslavije. Niš je i pre početka rata bio na meti obaveštajnih struktura Trećeg rajha kao važan komunikacioni, vojni, saobraćajni i urbani centar Srbije. Kao drugom po veličini centru okupirane Srbije, ogranci SIPO (Sicherheitspolizei) Policija bezbednosti i SD (Sicherheitsdienst) Služba bezbednosti su radili na formiranju od prvih dana okupacije. Ipak, sve do formiranja centra BdS (Befehlshaber der SIPO) Zapovednik SIPO i SD 1942. godine imale su samo zadatak koji se odnosio na vezu sa vojno-upravnim vlastima i uglavnom su se oslanjali na njih. Ispostava BdS je u prvo vreme nosila naziv ,,Aussenkommando,, koji je u jesen 1942. godine preimenovan u ,,Aussendienststelle,, (ispostava SIPO i SD).

Prvi komandant ove službe bio je SS kapetan Brandt koji je dužnost preuzeo od od dugogodišnjeg oficira za vezu SIPO i SD pri Feldkomandaturi 809, takođe iz redova SS-a kapetana Hamera. Kapetan Brandt se nije dugo zadržao na ovoj dužnosti, njega je već nakon dva meseca zamenio SS poručnik Erich Wienecke koji će tu ostati sve do nemačkog povlačenja 1944. godine.

Vineke će ostati upamćen kao ličnost koja je odgovorna za surovu represiju nad stanovništvom Niša i njegove bliže i šire okoline.

Bio je četrdesetopetogodišnji pravnik rodom iz Hamburga koji je fanatično sledio ideologiju Trećeg rajha i nacizma ostavši upamćen po rečima da Jevreje i Rome treba potpuno uništiti. Kuriozitet kod Vinekea biće i to da je do samog kraja rata bio aktivan na ideji Konačnog rešenja pa će se u arhivama o ratnim zločinima i zločincima naći podatak da je Vineke bio 1944. i 1945. godine kriminalistički komesar u Češkoj, tačnije u mestu Vizovice (grad u Češkoj upravnoj jedinici Zlin). SS jedinica kojom su rukovodili Vineke, Jozef Paflovski i izvesni Tuter spalila je 1944. i 1945. godine nekoliko naselja i ostavila na desetine mrtvih. U Slovačkoj koja je u blizini zabeleženo je 44 žrtve ove formacije, a u Češkoj 48 ubijenih partizana i civila. Zločinačka aktivnost koju je Vineke započeo u Nišu nastavila se i u drugim područjima na kojima je obavljao dužnosti. Pod spletom nerazjašnjenih okolnosti na suđenju za ratne zločine u Hanoveru Erih Vineke je oslobođen i svoju karijeru posle rata nastavio kao advokat u Zapadnoj Nemačkoj ostavši nekažnjen. Njegov prethodnik kapetan Brandt posle rata nastaviće život i rad u Salcburgu na mestu policijskog inspektora.

Neformalno, ali sa puno pedantnosti BdS je pod komandom Eriha Vinekea upravljao logorom na Crvenom krstu i većini akcija hapšenja, likvidacija i interniranja pokreta otpora i civilnog stanovništva Niša. Ispostava Bds u Nišu imala je stalnu vezu sa svim nemačkim i kvislinškim formacijama u gradu. Njena naročita prisnost i saradnja bila je sa Gestapo-om, sa Upravom Srpske državne straže. Specijalnom policijom Sreskim načelstvom i komandom odreda Srpskog dobrovoljačkog korpusa Dimitrija Ljotića. Bds je u okupiranom gradu imala razgranatu informatorsku i agenturnu mrežu koju je svestrano razvijala. Posebna aktivnost Bds-a u nišu bila je usmerena na političku delatnost i kretanje bivšeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije i potpisnika pakta Dragišu Cvetkovića. On je pod prismotrom živeo u svojoj vili u Niškoj Banji. Iz izveštaja Bds-a vidi se da je odgovarajući nadzor nad njim bilo teško održavati. Centrala Bds obavestila je ispostavu u Nišu da ne treba preduzimati nikakve mere na sprečavanju Cvetkovića u slučaju da pokušaja bekstva u Tursku za koji su postojale obaveštajne indicije. Međutim u slučaju da do toga zaista dođe treba ga uhapsiti i sprovesti u Beograd.

U političkom pogledu sagledavano praćen je i rad tadašnjeg episkopa niškog Jovana koji je prema operativnim izveštajima vršio propagandu preko svojih propovedi. Erih Vineke je pokušao da ga lično pridobije i zavrbuje u borbi protiv komunista. U daljim izveštajima Bds-a zabeleženo je da mu je episkop dao obećanje da će to činiti međutim to nije potvrđeno. Ispostava bezbedonosne službe imala je široko razgranatu mrežu agenata i zavrbovanih ličnosti u Nišu među svim strukturama što im je omogućavalo da dobiju podatke o pokretu otpora i njihovim aktivnostima. Jedan od karakterističnih slučajeva bio je kafedžije Milana Jovanovića iz koga se vidi kakav je bio odnos prema agenturi i doušnicima. Jovanović je uhapšen jer je podnosio neosnovane prijave nacistima uglavnom protiv imućnijih ljudi u Nišu a zatim je od njihovih porodica iznuđivao novac i drugu materijalnu korist kako bi izdejstvovao njihovo puštanje. Prilikom toga uveravao ih je da jedan deo iznuđenih sredstava moraju dati rukovodiocu ispostave. Nacisti su u ovom slučaju postupili drastično i streljali Jovanovića međutim, u sličnim slučajevima korupcije nije preduzimano ništa.

U svoje veće uspehe Bds u Nišu upisala je i otkrivanje jedne grupe koja je pripadala organizaciji četnika i simpatizera Draže Mihailovića. Ova grupa je uz podršku britanske obaveštajne službe organizovala i planirala sabotaže većeg obima na železničkim komunikacijama. Od strane više komande SS-a ispostava u Nišu je za ovu akciju dobila priznanje.

Pri kraju okupacije meseca maja 1944. godine zarobljen je Vasilije Đurović komandir čete iz sastava IX Srpske partizanske brigade. Đurović nije izdržao torturu kojoj je bio izložen i izdao je sva lica sa kojima je imao saradnju i dao podatke o partizanskim odredima koji su operisali u niškom kraju, glavnom štabu NOP-a Srbije ali i o britanskim oficirima za vezu. Pošto je uputio obiman materijal sa podacima koje je Đurović dao, organ ispostave je izvestio da će on biti pogubljen, ali se na kraju odlučio da odloži pogubljenje do daljeg naređenja. Vasilije Đurović, partizanski pseudonim ,,Žarki,, po kojem danas nose pojedine ulice ime u timočkom okrugu a bista stoji u kasarni ,,Nikola Pašić u Zaječaru, prema partizanskim izvorima streljan je 21. maja 1944. u logoru Crveni krst (verovatno na Bubnju) u svojoj dvadesetčetvrtoj godini. Podatak da je odao svoje kontakte i organizaciju partizanskog otpora pominje se retko i sporadično.

U Nišu je tokom okupacije bilo nekoliko velikih odmazdi za otpor okupatoru. Tokom njih ubijeno je oko 500 pripadnika i simpatizera NOP-a a najveća odmazda izvršena je nakon proboja logora na Crvenom Krstu 18. aprila 1944. godine kada je Niš zavijen u crno.

Treba napomenuti da je ispostava Bds u Nišu sva svoja akta i dokumenta spalila 18. aprila 1944. godine čime su nam uskraćeni mnogi dragoceni podaci.

ISPOSTAVA GFP-Grupe 20 u Nišu

Pored Bds-a, Gestapo-a, Specijalne policije i raznih kvislinških formacija koje su pomagale nacistima da održavaju okupatorski mehanizam, značajnu ulogu imala je i Tajna vojna policija –Geheime feldpolizei-GFP. Ona je nastala 1939. godine od kadrova koje je Rihard Hajdrih ustupio vojsci na zahtev načelnika vrhovne komande vojske fon Brauhiča.

Ovaj kadar je kasnije prolazio specijalnu vojnu obuku a glavni zadaci su im bili istraživanje i suzbijanje nastojanja koja dovode u opasnost narod i državu, prikupljanje i analiziranje rezultata istrage. U Nišu je brzo po zauzimanju grada prvoj polovini juna 1941. godine formirana formacija GFP-Gruppe 20. Ispostavu je formirao komesar vojne policije Jozef Mohrerer koji je stigao u Niš zajedno sa šest pripadnika GFP-a. Po pitanjima svojih delatnosti ispostava u Nišu bila je podređena centrali u Beogradu. U zadacima oko kontrašpijunaže i saboteže nalazi i podaci koje je dobijala AST Beograd (AST-Abwehrstelle-ispostava/stanica Abwehr-a), dodeljivani su joj preko centrale jer nije imala direktnu komunikaciju sa glavnim centrom. GFP je tesno sarađivala sa teritorijalnim jedinicama i komandama Vermahta u prvom redu sa Krajskomandaturama (oblasnim komandama) i Feldkomandaturama. U daljem operativnom radu komunicirala je sa ispostavama SIPO i SD a sa Pograničnom carinskom službom je učestvovala u kontroli saobraćaja preko graniceizmeđu okupirane Srbije i susedne teritorije dodeljene Bugarskoj. U nadležnosti GFP Gruppe 20 u Nišu bio je i rudnički basen u Boru. Komanda GFP u Nišu nalazila se u zgradi gde i Feldkomandatura 809 zdanje Moravske banovine (Načelstva). Ostali su podaci o pojedinim pripadnicima ove formacije u Nišu: Komesar ispostave od njenog formiranja bio je Jozef Mohrerer (Josef Mohreherr) koji je na tom mestu bio od njenog osnivanja do avgusta 1941 godine. Njega je nasledio komesar Oto Ekhardt (Otto Echardt) i na tom mestu ostao do novembra 1941. Jakob Pečar (Jakob Petchar) je komandovao GFP Gruppe 20 od novembra do juna 1942 godine. Poslednji starešina GFP Niš bio je sekretar Oto Obenland karijeru je nastavio u SIPO i SD. Pored ovih pripadnika koji su bili u rangu oficira od podoficira koji su radili zabeleženi su i Valter Kargel, Jozef Šoc i Franc Zeunen. Ispostava je u cilju efikasnijeg rada imala i tumače/prevodioce Dragutina Hirša bivšeg jugoslovenskog tehničkog vazduhoplovnog podoficira, Josipa Čolića i Georga Knipla. Pored opštih zadataka ispostava je imala i specijalne zadatke u prvom redu kontraobaveštajne, na suzbijanju partizanskog pokreta u Nišu i okolini. Uporedo sa tim kontrolisala je aktivnosti četničkog pokreta i drugih kvislinških formacija, SDS, Zbor i Specijalne policije. Kada su 1942 godine u Niš stigle bugarske okupacione trupe ispostava dobija zadatak da sa njima sarađuje ali i da ih kontroliše.

Veoma prisna saradnja uspostavljena je između ispostave GFP Niš i rukovodstva rudnika u Boru. Veoma velika važnost ovog rudarskog basena za tadašnju nemačku privredu stavljena je pod stalnu pažnju i kontraobaveštajno delovanje. Drugi važan segment rada ispostave bio je operativni rad u kontroli granice. Stalno su se pojavljivale partizanske grupe koje su prelazile i prelivale se sa jedne teritorije na drugu prilikom operisanja. U njavećem broju slučajeva to s edešavalo prema bugarskom okupacionom području kada su se na na teritoriji vojnog zapovednika vršile veće vojne akcije a zatim bi se vraćale nakon okončanja. Ispostava GFP je zajedno sa carinskom pograničnom stražom pokušavala da onemogući ovakve prelaske.

Za jednu od zapaženijih akcija GFP Niš smatra se zaplena arhive jugoslovensko-engleskog kluba u Nišu. Nju je pregledao i i sređivao tumač ispostave Dragutin Hirš. Svoju agenturu ispostava je organizovala i u samom Vermahtu, pograničnoj policiji i carini. Držala je vezu sa podoficirima i vojnicima zaduženim da rade na kontraobaveštajnim poslovima, odnosno da beleže i zapažaju eventualne veze sa neprijateljem i stranim političkim uticajem u vojnim redovima. Dve posebne i važne agenture su funkcionisale u Boru i fabrici duvana Niš. Ospostava je izbegavala da uspostavlja direktne kontakte sa agentima već samo posredničke a zabeleženo je da su tri agenta primala stalne mesečne nadoknade u iznosu od 2.500 dinara što je za to vreme bila solidna novčana suma. Sa kasnijim formiranom ispostavom Abwehr-a u Nišu GFP je uspostavio prisnu saradnju i kada se pojavio glavni agent Abwehr-a u Nišu Vasa Jovanović ispostava GFP mu je pružila svu podršku u formiranju obaveštajne ćelije.

Tokom rata, već od aprila i maja 1941. godine, Feldkomandatura 809 u Nišu je između ostalog, obavljala i poslove koji su bili vezani za Gestapo. Tako su na području grada obnovljena i formirana oko trideset zatvora iz kojih mnogi nisu izašli živi. Uz svesrdnu pomoć kvislinga, pre svega Specijalne policije i Komande Srpske državne straže, uspostavljeni su novi i stavljeni u funkciju stari kazamati. U prvom redu korišćen je kapacitet KP doma u Nišu, zatvor uprave policije Niša (ulica Dušanova br 52, zgrada koju i danas pojedini zovu Žandarmerija, zdanje koje je sa zapada spojeno sa TC ,,Dušanov bazar,,), u ovoj zgradi se nalazilo i odeljenje Specijalne policije za grad Niš. U podrumu su se nalazile ćelije i prostorije za isleđivanje. Zatvor u zgradi Gestapoa, (ugao ulica Gen.Milojka Lešjanina i Kneginje Ljubice, zgrada Okružnog ureda. Kasnije je zgradu koristila OZNA pa zatim UDBA), vojni zatvor u Tvrđavi (apsana na severoistočnom bastionu Tvrđave). Zatim je korišćena i zgrada tadašnje Trgovačke akademije (danas Gimnazija ,, 9 Maj,,), Zgrada ženske gimnazije (ulica Jeronimova, na mestu gde se nekada nalazila zgrada ,,Žute gimnazije,, odnosno Učiteljske škole). U njoj je bio smešten i Peti dobrovoljački puk Dimitrija Ljotića. U zgradi bivše divizije (zgrada preko puta Džamije u ul. Milojka Lešjanina) smestio se četnički odred koji je takođe imao improvizovani zatvor. U zgradi Berze rada (u njoj kasnije preduzeće ,,Autopromet,, a danas zgrada Poreske uprave Niš,ulica Balkanska 15) smestila se komanda Srpske državne straže koja je u podrumu imala zatvorske prostorije. Zatvor je bio smešten i u zgradi Sreskog suda i još mnogim zdanjima širom Niša i Niške banje. O logoru na Crvenom Krstu koji je bio u sistemu koncentracionih logora nacističke Nemačke širom Evrope treba posebno govoriti kao jednom od spomenika najvećeg stradalništva.

Bezbedonosni aparat koji je nacistički režim u okupiranom Nišu uspostavio učinio je da se godine opupacije smatraju za jedne od najtrgičnijih u istoriji mesta. Nikada nije ustanovljen broj ubijenih na stratištima kao ni broj onih koji su prošli kroz kazamate i torturu najmračnije ideologije čovečanstva. Mnoge porodice ni posle više decenija ne znaju sudbine svojih najmilijih koji su pod udar krvnika došli samo zato što su druge rase, mišljenja, pogleda na svet ili nisu gledali na svet kao njihovi krvnici.

Autor: Vladan Ž.Stojiljković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.