BADNJI DAN: Unesite badnjak u kuću i okupite porodicu

BADNJI DAN: Unesite badnjak u kuću i okupite porodicu

07:23
603
0
Niške Vesti
PODELI
Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Dan uoči Božića se zove Badnji dan, a veče Badnje veče. Tada se ne spava već se bdi, željno se iščekuje Hristovo rođenje. Zbog toga se i badnjak tako zove, jer se unosi u kuću na Badnje veče. Oni koji su se sa nekim tokom godine zavadili, na Badnji dan praštaju i mire se.

Staro poreklo običaja

Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju.

Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.

Narodni običaji oko Badnjeg dana su veoma stari i do danas se mnogo običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se razlikuju u nekim elementima, a danas su prilagođeni životu u gradu.

Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.

Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.

Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica (ponegde se kolje ili „utuče“ na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje, a ponegde ćurka ili guska.

Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Unošenje badnjaka i slame

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipaju se badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju „Ko je?“ odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače!“.

Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići.

Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.

Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orahe koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču.

Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su naši stari i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Paljenje badnjaka

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću − kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom…

Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica…“ nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

 Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“, a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“.

Po završetku, domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Narodna verovanja i običaji

  • Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
  • Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.
  • Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.
  • Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
  • Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Savremeno obeležavanje Badnjeg dana 

U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom. Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom.

Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.

Spaljivanje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem par listova hrasta u pogodnom prostoru.

U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.

Raspored bogosluženja za božićne praznike

Badnji dan, petak, 6. januara

Jutarnje bogosluženje sa carskim časovima i liturgijom služiće se u Sabornom hramu Silaska Svetoga Duha, Hramu svetog Nikole i Hramu svete Petke sa početkom u 7.30 časova, a u Hramu Vaskrsenja sa početkom u 8 časova.

Sveta liturgija će se služiti još u Hramu svetog Pantelejmona, Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene, Hramu Sveta tri jerarha u naselju Brzi Brod i Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u naselju Donja Vrežina sa početkom u 8 časova, a u Hramu svetog Luke sa početkom u 8.30 časova.

Badnje veče, petak, 6. januara

Večernja bogosluženja sa nalaganjem Badnjaka služiće se u Sabornom hramu sa početkom u 15.30 časova, u Hramu svetog Nikole, Hramu svetog Pantelejmona, Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene, Hramu svetog Luke, Hramu Vaskrsenja, Hramu Sveta tri jerarha u Brzom Brodu i Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Donjoj Vrežini sa početkom u 16 časova, a u Hramu svete Petke i Hramu svetog Ilije u naselju Komren sa početkom u 17 časova.

Roždestvo Hristovo, subota, 7. januara

Prva sveta liturgija služiće se u Hramu svetog Nikole i Hramu svetog Luke sa početkom u ponoć, Sveta liturgijau Hramu svetog Pantelejmona, Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene i Hramu Sveta tri jerarha u Brzom Brodu sa početkom u 8 časova, a u Sabornom hramu, Hramu svetog Nikole (druga), Hramu svetog Luke (druga), Hramu svete Petke, Hramu Vaskrsenja, Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Donjoj Vrežini i Hramu svetog Ilije u Komrenu sa početkom u 8.30 časova.

Roždestvo Hristovo drugi dan, Sabor Presvete Bogorodice, 8. januara

Sveta liturgija služiće se u Hramu svetog Pantelejmona, Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene i Hramu Sveta tri jerarha u Brzom Brodu sa početkom u 8 časova, Sveta arhijerejska liturgija u Sabornom hramu sa početkom u 8.30 časova, a Sveta liturgija u Hramu svetog Nikole, Hramu svetog Luke, Hramu svete Petke, Hramu Vaskrsenja i Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Donjoj Vrežinitakođe sa početkom u 8.30 časova

Roždestvo Hristovo treći dan, Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, 9. januara

Sveta liturgija služiće se u Hramu svetog Pantelejmona, Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene, Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Donjoj Vrežini i Hramu Sveta tri jerarha u Brzom Brodu sa početkom u 8 časova, a u Sabornom hramu, Hramu svetog Luke, Hramu svete Petke i Hramu Vaskrsenja sa početkom u 8.30 časova.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *