Yurom centar traži promenu anticiganizma u antiromizam: Nismo Cigani mi smo Romi

„Yurom centar“ je 8. aprila u Evropskoj kući u Nišu promovisao zbornik radova posvećen borbi protiv anticiganizma, kao specifičnom obliku rasizma prema Romima.

Predsednik „Yurom centra“ Osman Balić izjavio je da u evropskim parlamentima postoji rast desničarskih stranaka i postoji anticiganizam kao kao skriveni oblik rasizma prema Romima koji se sprovodi u nekim državnim institucijama tako što ignorišu mere koje su usvojili, ignorišu Evropsku povelju i Ustave svojih zemalja.

„Mi u Yurom centru zajedno sa još četiri nevladine organizacije sa Balkana sproveli smo inicijativu da se u Savetu Evrope termin anticiganizam promeni, zato što mi Cigani nikada nismo bili, to je ime koje nam je neko drugi dao, zlonamerno. Mi smo Romi“, istakao je Balić na promociji zbornika radova.

On je kazao da su par dana uputili zahtev našem Ministarstvu pravde za kvalifikaciju anticiganizma u Krivičnom zakonu u antiromizam i očekuju pozitivan ishod.

Balić je rekao da „Yurom centar“ danas ne slavi Međunarodni dan Roma već ga obeležava tako što upozorava javnost na aktuelno stanje u romskoj zajednici.

Prema njegovim rečima, činjenica je da u državnom sektoru radi samo 0,04 odsto Roma, da samo 17 odsto romske dece pohađa obavezno predškolsko obrazovanje i da romska naselja nisu u dovoljnoj meri obuhvaćena Zakonom o legalizaciji iako je 120 naselja u kojima žive Romi staro u proseku 80 godina.

Balić je kazao da pomenute brojke pokazuju da postoji „institucionalni anticiganizam, odnosno antiromizam.

On je kazao da Srbija ima relativno dobar krivični zakon koji predviđa kaznene mere za izazivanje rasne i verske netrpeljivosti ili zločina iz mržnje, ali se to ne primenjuje.

„Broj kažnjenih je zanemarljiv u odnosu na šizofrenu pojavu na društvenim mrežama. Svakoga dana, na stotine otvorenih pretnji Romima imate, a to mi čitamo, čitaju naša deca i unuci, a nas nije malo. Ima nas oko 400.000“, istakao je Balić.

Prema njegovim rečima, u takvoj jednoj situaciji kada tužilaštva i policija ne reaguju, Romi se osećaju nebezbednim.

„Da li imamo razloga da se osećamo bezbednim ako čitamo poruke na društvenim mrežama, gledamo izvesne medije? Naravno da ne. Otuda i ovaj 8. april zapravo služi da kažemo to što nam leži na duši“, naglasio je Balić.

Profesorka Pravnog fakulteta u penziji Nevena Petrušić kazala je da analize pokazuju da naša zemlja ima zadovoljavajući pravni okvir, postoje krivična dela od povrede ravnopravnosti, izazivanja nacionalne i verske mržnje, netrpeljivosti, do rasne i druge diskriminacije…

Ona je kazala da je problem što krivično-pravni sistem Srbije ne vodi evidenciju žrtava po etničkom poreklu i broj prijavljenih i osuđenih slučajeva rasistički motivisanih dela „ekstremno nizak“, a da se „motiv mržnje (anticiganizam) retko prepoznaje i adekvatno sankcioniše.

Prema njenim rečima potrebno je još puno toga raditi i u pravnom i u institucionalnom smislu da bi mogao da se prati odgovor krivično-pravnog sistema na različite pritvpravne pojave o kojima Romi govore.