Vodenica „Kamenica“ ima 90 vlasnika, njih desetoro je obnavljaju

Vlasnici su najpre uklonili staru trešnju koja je pala i polomila veliki deo krova, a sada prikupljanju materijal neophodan da postave novi krov i obnove dve prostorije koje su vodeničari nekada koristili da se ugreju i odmore. [caption id="attachment_303358" align="aligncenter" width="2040"] Foto: Niške Vesti/ B. Lj.[/caption] Vlasnici, uglavnom meštani Marine Kutine, kazali su da ne mogu da dozvole da dozvole da pred njima propadne vodenica izgrađena još u 17. veku i sa ponosom pokazuju sačuvani dokument u kome piše da je “Kamenica“ prvu dozvolu za korišćenje vode iz Kutinske reke dobila 1878. godine, ali da je izgrađena 200 godina ranije.   [caption id="attachment_303349" align="alignright" width="300"] Foto: Niške Vesti/ B. Lj.[/caption] Svetlana Marković, jedna od vlasnica, rekla je da bi vodenicu rekonstruisali brzo kada bi se svi vlasnici angažovali, međutim, samo njih desetoro, od 90 vlasnika, sada je uključeno u radove. „Ostali ne mogu ili neće iz najrazličitijih razloga. Neki su bolesni, neki žive daleko, a neki jednostavno neće, ali se vlasništa ne odriču“, rekla je Marković. Prema njenim rečima, ranije, dok je vodenica mlela i imala manji broj vlasnika tako nije bilo. Svi vlasnici zajedno su brinuli o vodenici i zajedno mleli. Uprkos neslozi, dodala je Marković, njih desetak vlasnika rešeni su da „Kamenicu“ sačuvaju od propadanja. [caption id="attachment_303361" align="aligncenter" width="2040"] Foto: Niške Vesti/ B. Lj.[/caption] “Želimo da sačuvamo vodenicu za naše potomke, ali i za putnike namernike i turiste. Ljudi prolaze i žele da svrate, da pokažu deci kako se nekad mlelo žito. Bilo bi lepo kada bismo uspeli da obnovimo čitav prostor pored reke, da služi za odmor i izlete“, istakla je Marković. [caption id="attachment_303353" align="aligncenter" width="2040"] Foto: Niške Vesti/ B. Lj.[/caption] Slobodan Jovanović iz Marine Kutine, takođe jedan od vlasnika vodenice, da je to selo nekada imalo čak 12 vodenica i sve su radile do 80-tih godina prošlog veka. Kukuruz i pšenicu, dodao je Jovanović, u kutinske vodenice na mlevenje donosili su ne samo stanovnici sela na području Gadžinog Hana već i stanovnici sela iz okoline Leskovca i Niša. "Tada su se u ovim našim krajevima namnožile divlje svinje i ljudi su prestali da sade kukuruz. Nema nikakve svrhe da se sadi, jer ga divlje svinje pojedu pre berbe. Osim „Kamenice“ koja ima četiri vodenična kamena, radi i jedna manja sa jednim kamenom“, izjavio je Jovanović. [caption id="attachment_303350" align="alignleft" width="300"] Foto: Niške Vesti/ B. Lj.[/caption] Prema njegvim rečima, u „Kamenici“ sada ljudi uglavnom melju kukuruz za proju i kačamak. „Kukuruzno brašno koje se dobija u vodenicama mnogo je ukusnije od onog koje se dobija mlevenjem u električnim mlinovima, jer vodnični kamen samelje zrno i sačuva sve njegove hranljive sastojke“, istakao je Jovanović. On je kazao da se „Kamenica“ pročula na jugu Srbije i kao vodenica koja pomaže deci koja imaju probleme sa govorom, tako da ima i onih koji tu dolaze kako bi probali da pomognu svojoj deci tako što bi im pekli hleb od brašna samlevenog na tom mestu. [caption id="attachment_303352" align="aligncenter" width="2000"] Foto: Niške Vesti/ B. Lj.[/caption]