Veljko Mihajlović saksofonom do Kupa Radivoj Korać
Dvadesetpetogodišnji Veljko Mihajlović oduvek je zaljubljenik u muziku. Muzičku akademiju završio je na smeru klarinet, a nepune dve godine svira i saksofon. Kao deo grupe „Sax Time“ nastupao je u Srbiji i inostranstvu, a ove godine i Kupu Radivoj Korać.
Mihajlović kaže da ljubav koju oseća prema muzici potiče iz porodice. Njegov otac prvi je prepoznao talenat u njemu. Kako navodi, kod saksofona ga je privukao zvuk i izgled.
„Oduvek mi se dopadao zvuk saksofona i njegova rasprostranjenost u različitim muzičkim žanrovima. Ima lep i emotivan ton koji može da prenese različita osećanja. Pored toga, privukao me je i njegov izgled i način na koji se ističe u muzici‟, kaže dvadesetpetogodišnjak.
U proseku dnevno za vežbu izdvaja pet sati. Pored tehničkog dela, vežba i muzički deo kroz slušanje i analiziranje muzike poznatih svetskih saksofonista, poput Geralda Albrighta, Erica Dariusa i Grovera Washingtona.
„Saksofon je specifičan po svom tonu, izgledu, karakterističnom zakrivljenom obliku, kao i po tehnici sviranja i načinu na koji se dobija ton pomoću drvene trske. Iako je napravljen od metala, klasifikuje se kao drveni duvački instrument‟, navodi Mihajlović.
Od 2025. godine član je grupe „Sax Time“, koja već nekoliko godina učestvuje u organizaciji Kupa Radivoj Korać. Tako se i Mihajlović ove godine našao u ulozi saksofoniste na takmičenju.
„Sax Time predstavlja jedinstveni muzičko-scenski koncept u balkanskoj regiji, sa redovnim nastupima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali i širom Evrope, uključujući Nemačku, Švajcarsku, Austriju i Italiju, kao i u Tunisu, Portugalu, Kanadi i Ujedinjenim Arapskim Emiratima‟, objašnjava on.
Otkako je član grupe, dosta je nastupao u Srbiji i regionu, a izdvaja Herceg Novi kao mesto gde je na njega najveći utisak ostavio prostor, organizacija i atmosfera među ljudima.
Kada ljudi čuju sa svira saksofon, reakcije su pozitivne, a ljudi radoznali.
„Ljudi obično odmah povezuju saksofon sa džezom i elegantnom atmosferom, pa su reakcije najčešće pune oduševljenja i radoznalosti. Saksofon nosi posebnu energiju i čim izvadim instrument iz kofera, ljudi se već spremaju za dobru zabavu‟, priča muzičar.
Do sada je imao prilike da svira uz različite instrumente. Navodi da mu je najlakše bilo sa trubom, jer su fraze i energija trube i saksofona slične, te se lako uklope u svirci. Saradnja sa violinom je nešto zahtevnija zbog drugačijeg stila i načina izražavanja, pa je potrebno više pažnje kako bi se instrumenti uskladili.
Ipak, ta razlika često stvara zanimljiv i poseban zvuk, zaključuje Mihajlović.