U Srbiji popisana 131.000 Roma, a živi njih 250.000 do 600.000
Po poslednjem popisu u Srbiji živi nešto više od 131.000 građana romske nacionalnosti, ali procene su da je Roma zapravo od 250.000 do 600.000, izjavila je danas u Nišu dopisni član Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) Mirjana Rašević.
Ona je kazala da nema objašnjenje zbog čega se procene broja Roma u Srbiji toliko puno razlikuju. Kazala je da se od popisa do popisa postavlja pitanje zbog čega se rezultati iz popisa i života ne poklapaju.
„Ne bih rekla i da su procene realne, ali u svakom slučaju, one ukazuju da je popisan broj pripadnika romske nacionalne zajednice potcenjen“, izjavila je Rašević na skupu na kome je predstavljen zbornik koji se bavi brojem Roma u Srbiji, a koji je u sali niškog Univerziteta organizovao ogranak SANU u Nišu.
Rašević je kazala da ima više razloga zbog čega ne postoji statistički obuhvat svih Roma u Srbiji.
„U prvoj grupi su faktori vezani za način prikupljanja podataka svakako i predstavljaju neku vrstu ograničenja u obuhvatu, u komunikaciji sa Romima, ali i otporu i nedostatku poverenja“, izjavila je Rašević.
Prema njenim rečima, u drugoj grupi su faktori društveno-istorijskog karaktera.
„Oni su vezani su takozvanu etičku mimikriju koja je uslovljena s jedne strane istorijskim iskustvom stradanja, ali i takođe kontinuiranim ciganizmom, stereotipizacijom, diskriminacijom, nedovoljnom inkluzijom Roma, njihovim siromaštvom i lošim uslovima života“, izjavila je Rašević.
Ona je kazala da postoje dve demografske pretpostavke za održivi razvoj Roma, a to su relativno visok nivo rađanja i mlada starosna struktura.
Direktor Jurom centra Osman Balić rekao je da smatra da je mimikrija bila alibi za to što se rezultati iz popisa i života ne poklapaju svih ovih godina i podsetio da se popisi u našoj zemlji sprovode već 90 godina.
„Vrlo je kompleksno izjasniti se i biti Rom u jednom etnocentričnom društvu. Nije stvar jednostavna“, rekao je Balić.
On je kazao da mimikrija više nije alibi nego posledica dešavanja u društvu, od političkih pritisaka, do etnocentrizma, nacionalizma, šovinizma, ekstremizma...
„Ono što Romi takođe imaju problem je i asimilacija kao racionalan odgovor na društveni kontekst“, naglasio je Balić.
Na skupu je rečeno da je od Drugog svetog rata do danas najviše Roma u našoj zemlji popisano 2011. godine i to 147.604, a najmanje 1961. godine svega 9.826.