Priča stara pola veka

Godine 1976, pod krovom Doma mladih „25. maj“, u Skoplju, odigran je jak Medjunarodni šahovski turnir. Od šesnaest učesnika posebnu pažnju privlačili su Anatolij Karpov svetski prvak, Jan Timan harizmatični holandski velemajstor, prepoznatljiv po specifičnom i neuobičajenom načinu sedenja tokom turnirskih partija. On bi se često smestio u stolicu prekrštenih nogu (u lotos ili polu- lotos položaju, sa stopalima podignutim na samo sedište stolice i tako nepomično analizirao poziciju satima). Volfgang Ulman, velemajstor iz istočne Nemačke je bio poznat po tome što je tokom cele karijere igrao gotovo isključivo jedno otvaranje crnim figurama - Francusku odbranu. Samjuel Reševski američki velemajstor bio je poznat izmedju ostalog i po tome što nije želeo da igra šah petkom uveče nakon zalaska sunca, kao i subotom pre sumraka.

Od 1972, od „meča stoleća“, u Rejkjaviku, odigranog izmedju Roberta Džemsa Fišera i Borisa Vasiljeviča Spaskog, svet je prosto poludeo za šahom. Pobedivši svetskog prvaka Borisa Spaskog rezultatom 12,5 prema 8, 5 bodova, Bobi Fišer je postao svetski prvak u šahu, i idol miliona mladih.

Prvi put u istoriji čovečanstva šahovske garniture bile su čoveku važnije od kore hleba.đ

Grozničavo sam pratio šahovski turnir u Skoplju, navijao za Rembrantovog zemljaka Jana Timana i sanjao da jednoga dana vidim Bobi Fišera.

Svaka partija na turniru bila je uzbudljiva i neizvesna do samog kraja. Nakon deset odigranih kola najviše su pokazali Karpov, Ulman i Timan. Zato se sa velikim nestrpljenjem iščekivalo jedanaesto kolo, susret drugog i trećeg na tabeli, Ulmana i Timana.

Holandjanin je imao bele figure i od samog starta je krenuo silovito. Igrana je Vinaverova varijanta Francuske odbrane. Timan je u jednom trenutku imao izvesnu materijalnu prednost, ali nije uspeo da je pretoči u pobedu. Partija je završena remijem nakon 53 odigranih poteza. Vidno neraspoložen i ljut na sebe, Timan je odmah napustio salu.

Potom su šahovski analitičari uz pomoć demonstratora krenuli u studioznu analizu svakog poteza. Publika je sve to pažljivo pratila kao i sam Ulman koji je satima nepomično sedeo nagnut nad šahovskom tablom. Iza ponoći, analitičarari su „našli“ da je Ulman „ispustio pobedu“.

Bilo kako bilo, publika je dugim aplauzom pozdravila Volfganga Ulmana kada je vidno umoran, ustao sa stolice i napustio salu. Potom su i svi prisutni napustili „Dom mladih“.

Krajičkom oka video sam Ulmana kako brzim koracima grabi ka hotelu „Kontinental“(mesto gde su bili smešteni velemajstori) koji je bio udaljen na nekih pet minuta hoda.

U tom času kroz moju glavu je proletela „slika“ šahte bez poklopca, na trotoaru, kojim se stiže do hotela, koju sam uočio dolazeći u Dom mladih. Hitro sam krenuo za Ulmanom, i u trenutku kada se on približio tom, inače loše osvetljenom delu grada, zaustavio ga, i objasnio mu zašto to činim. Potom smo zajedno nastavili put do hotela. Rekao sam Ulmanu da studiram istoriju umetnosti i da planiram da obidjen Drezden. –„To neizostavno treba da učinite, Drezden je divan“, kazao je Ulman. ( Iako moj nemački u to vreme nije bio osobito dobar, odlično smo se razumeli.).

Nastavio sam da pratim turnir do njegovog kraja. Anatolij Karpov je bio pobednik turnira sa 12, 5 bodova, drugi je bio Volfgang Ulman sa 11 bodova, dok je treći bio holandski šahista Jan Timan sa 10, 5 bodova.

Poslednjeg dana turnira brojni ljubitelji šaha nisu dobili priliku da razgovaraju sa pobednikom i od njega dobiju autogram. Onog časa kada je turnir proglašen završenim, Anatolij Karpov okružen brojnom pratnjom, napustio je Dom mladih. Prišao sam Ulmanu i čestitao mu osvajanje drugog mesta na turniru. Istoga časa on se mašio unutrašnjeg džepa sakoa i otuda izvukao jedan koverat.

„Ovo je za vas. Hvala vam“, kazao je.

Po dolasku u stan, otvorio sam koverat. U njemu je bila monografija Drezdena, njegovog rodnog grada, i hemijska olovka kojom je beležio poteze na turniru u Skoplju.

„Ulmanova džepna monografija Drezdena“, bila je deo mog prtljaga kada sam u leto 1978. krenuo u Drezden, da vidim njegove raskošne galerije i muzeje.

Šesnaest godina po završetku turnira u Skoplju, 1992. video sam Bobi Fišera u Beogradu kada je odigrao drugi deo čuvenog nezvaničnog revanš meča protiv Borisa Spaskog.

Junaci ove priče nisu više medju živima. Robert „Bobi“ Džems Fišer (1943), umro je 2008. i sahranjen je na Islandu, tamo je postao prvak sveta, Boris Vasiljevič Spaski (1937), preminuo je 2025. u Moskvi, a Volfgang Ulman (1935), napustio je ovaj svet 2020. godine. Sahranjen je u Drezdenu, najvećem i najlepšem gradu istočne Nemačke.

Kamenko M. Marković