Plivanje za Časni krst u Nišu nezamislivo bez Nešinih golubova

Nebojša, poznatiji kao Neša golubar, uvek je tu da, pre ulaska plivača u ledenu vodu, pusti svoje golubove da polete. „Predstavlja mi zadovoljstvo da prisustvujem plivanju za Časni krst i da pre trke pustim golubove. Činio sam to i dok se za Časni krst plivalo u Nišavi, a i na „Čairu“. Više mi se dopadalo kada je trka bila u Nišavi, doduše organizacija trke tamo je mnogo zahtevnija i ukoliko je nivo Nišave bio morala je da se pusti voda iz Zavojskog jezera“, izjavio je Đorđević. [caption id="attachment_371969" align="aligncenter" width="1200"] Foto: Niške Vesti/ B.Lj.[/caption] Dugi niz godina Nebojša je golubar sa najvećim brojem golubova u Nišu. Ima ih trenutno oko 550. U njegovim kavezima su niški visokoletači uglavnom u crnoj i crvenoj boji i srpski visokoletači koji su u plavim i sivim bojama. Belih golubova je malo, međutim, pre svega njih Neša donosi i pušta da lete pre trke za Časni krst, a i zbog njih ga mladenci pozivaju na svoja venčanja, kako bi im ulepšao trenutke neposredno nakon sklapanja braka. Golubarstvom je počeo da se bavi još kao sedmogodišnji dečak i to igrom slučaja, zato što je u njegovo dvorište pao jedan golub. Mnogo mu se dopala ta ptica i krenuo je da ih nabavlja. [caption id="attachment_371972" align="aligncenter" width="1440"] Foto: Niške Vesti/ B.Lj.[/caption] "Neke su mi poklanjali stariji golubari, neke sam kupovao od džeparca. Golubarstvo međutim, nije bilo u to vreme na „dobrom glasu“. Vladalo je ubeđenje da od onog ko se time bavi neće biti ništa u životu. Naravno da to nije tako, među nama golubarima ima i odličnih privrednika, lekara, sportista... Poznati košarkaški trener Dušan Duda Ivković bio je strastveni golubar", istakao je Nebojša. On je kazao da je dvadesetak godina učestvovao na takmičenjima golubara i ostvarivao zavidne rezultate, ali zapravo se nikada nije takmičio zbog medalja i pehara već da bi se družio sa ljudima koji imaju isti hobi kao on. [caption id="attachment_371970" align="aligncenter" width="1200"] Foto: Niške Vesti/ B.Lj.[/caption] "Najveće mi je zadovoljstvo kada ujutru dođu kod mene prijatelji, pustimo golubove, gledamo u nebo i divimo se kako lete. Družimo se, pripremimo roštilj ili ispečemo prase, napravimo gozbu, pričamo o golubovima, ali i o mnogim drugim stvarima", rekao je Đorđević. Iako ih ima zaista puno Nebojša prepoznaje sve svoje golubove i zna koje brojeve imaju na prstenu na nozi. [caption id="attachment_371971" align="aligncenter" width="1200"] Foto: Niške Vesti/ B.Lj.[/caption] "Oni su moji drugovi, provodim puno vremena sa njima, jer sam golubarnik napravio na radnom mestu, odnosno na stovarištu građevinskog materijala čiji sam vlasnik. Dok radim golubovi su tu sa mnom tako da ih lako prepoznajem. Kao što junak iz narodne pesme kaže: "Za noć bude po trista janjaca, ja sam svako po ovci poznav'o, Roksandu ću po braći poznati". Tako i ja znam sve svoje ptice", objašnjava niški privrednik. Prema njegovim rečima, broj golubara u Nišu se proteklih godina značajno smanjio jer jedna za drugom nestaju porodične kuće u čijim dvorištima su se nalazili golubarnici.