Nenad Kostić i kako kentauri nose pantalone

Na zbirci poezije Kostić je radio od 2020. godine, ali su pojedine pesme nastale i pre toga. Na njima je sve vreme radio kroz izbacivanje i ubacivanje stihova. Ono što ističe kao jako značajno je konekcija između autora i čitalaca, te čitalački doživljaj i njihovu percepciju. „Jako je lep osećaj videti to napisano u fizičkoj formi i da to bude osetno pod prstima i stvarno je dobar osećaj prvenstveno ta konekcija između autora i čitaoca, kako čitaoci doživljavaju zbirku Jako je lep osećaj kad ljudi čitaju i kad dobijem fidbek gde mi kažu da su pronašli nešto svoje, da im je neka pesma pomogla da bolje shvate sebe, neku situaciju, osećanje”, kaže pesnik. Nenad navodi i da mu se dopada to što ljudi njegovu poeziju čitaju polako, prave pauzu i razmišljaju. „Iako je kratka forma, poezija ne treba da se konzumira brzo i u jednom dahu, nego treba neko vreme da se pročita”, kaže Kostić. Naslov „Kako kentauri nose pantalone” došao je od istoimene pesme koja se bavi idealnim, potencijalnim muškarcem. Kostić je razmišljao o muškarcima u savremenom društvu, njihovom mestu i pitanju maskuliniteta. „To pitanje se provlači kroz sve periode našeg društva i ljudskog roda. Bilo mi je zanimljivo to pitanje kako kentauri nose pantalone, pošto znamo da su kentauri pola životinje, pola čovek, imaju četiri noge, da li nose na sve četiri noge ili samo na dve. To je zapravo metafora za pitanje maskuliniteta, zapravo muškaraca kakvi bi oni trebalo da budu u društvu, porodici, prijateljskim odnosima, na poslu, u ljubavnim odnosima”, objašnjava autor. Dodaje da se od muškaraca očekuje da budu jaki, da ne pokazuju osećanja, da budu stub porodice i da budu grubi. Ipak, autor veruje da i kod muškaraca i kod žena treba da postoji balans muške i ženske strane, gde se u ljudskom biću spajaju dve strane. U zbirci je prisutan motiv kentaura, mitskog bića, a autor ističe da ga je zaintrigiralo što kentauri nisu bili obrađeni na taj način. Dok je istraživao, otkrio je da nema mnogo podataka o kentaurima. [caption id="attachment_360817" align="aligncenter" width="2048"] Nenad Kostić; Foto: Niške Vesti/ Nikolić[/caption] „Odlučio sam da se bavim kentaurima kao mitom samo u savremenom kontekstu, da ih stavim u savremeni kontekst, da to bude jedna opšta metafora za muškarce u društvu i kako se lirski subjekat menja pod uticajem raznih okolnosti”, objašnjava Kostić. Dodaje da su kentauri divlja mitska bića, koja nisu provela previše vremena sa ljudima, te je autor poželeo da im da mesto u savremenom društvu. „Kad sam napisao istoimenu pesmu, ja sam znao da će to biti naslov zbirke. Nisam odmah znao da li će oni biti centralna tema, ali nekako se samo nametnulo. Ja pominjem konje, trku, galop. Nekako su sve pesme orbitirale oko motiva konja, kentaura i slično”, govori autor o inspiraciji koja se krije iza naslov.

Osim pisanjem, Kostić se bavi i književnom kritikom i ističe da mu je zabavno da menja uloge autora, kritičara i čitaoca. Ipak, on naglašava da postoje i jasne razlike među ovim ulogama. Sada, kada je zbirka izašla i kada tuđa

percepcija nije u njegovoj kontroli, dopada mu se kada mu čitaoci otkriju nešto u zbirci.

„Možda je meni sad draže da budem autor, da slušam druge kako percepiraju moju zbirku. Svako ko se bavi književnošću i pisanjem treba da čita dosta, jer od čitanja sve polazi. ali meni sad, u ovom trenutku, više odgovara da budem autor koji će da sluša percepciju čitalaca, da vidim šta sam možda propustio, šta nije dobro, gde sam mogao bolje nešto da napišem”, ističe autor. Nenad Kostić za svoju poeziju je nagrađivan dva puta - 2021/22. godine osvojio je drugo, a već naredne i prvo mesto na književnom konkursu Studentsko pero za ciklus pesama. Od nagrađenih pesama, nekoliko se danas nalaze u zbirci. Nenad, koji je učestvovao na konkursu kao student Srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu, kaže da, iako nije presudna, afirmacija znači mladim autorima. „Mislim da to mladim autorima, neafirmisanim autorima koji još uvek nemaju rukopise, nemaju prvu zbirku, jako znači kao neka potvrda da rade nešto dobro, da su na dobrom putu i da nastave da pišu. Mnogo je izazova i dosta je izazovno biti neafirmisani autor i tražiti neko svoje mesto”, smatra pesnik. Dodaje da nagrade znače, ali da one ne bi trebalo da obeshrabe mlade autore u pisanju, jer iako je više zatvorenih nego otvorenih vrata, sve se poređa nekim svojim tokom. Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Gradske opštine Medijana. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.