Na današnji dan rodio se Patrijarh Pavle – skromni pastir u velikom vremenu
O njemu se danas govori gotovo kao o svecu, a njegove reči su ostale kao svetionik u vremenu kada se mnogi izgube u magli prolaznih vrednosti.
Patrijarh Pavle je retko dolazio u Niš, ali kada bi došao, Nišlije su to doživljavale kao praznik. Njegov dolazak 1997. kada je služio u niškom Sabornom hramu, pamti se po jednoj slici: stari patrijarh, sitan i koračajući lagano, a narod u tišini posmatra. Nije bilo glamura, nije bilo pompe, samo toplina i osećaj da pred sobom vidiš čoveka koji je svojim životom dokazao ono što propoveda.
U Nišu se i danas prepričava kako je, posle službe, odbio da sedne u pripremljeno luksuzno vozilo i odlučio da deo puta prođe pešice. To je bila njegova poruka da vera nije u formi, već u suštini. Da vladika, sveštenik ili patrijarh treba da hoda sa narodom, a ne ispred naroda.
U vremenu kada se reči troše olako, njegova jednostavna mudrost ostaje neprolazna. Kada je rekao: „Budimo ljudi, iako smo Srbi“, on je sve objasnio. I možda je baš to danas najpotrebnije da se setimo da veličina nije u moći, već u skromnosti.
Niš je grad velikih istorijskih događaja i ljudi. Ali malo ko je umeo da pokaže da je veličina zapravo u malim delima, u tihom hodu i u jednostavnoj rečenici. Patrijarh Pavle je bio upravo to, skromni pastir u velikom vremenu.
Na nama je da ga se setimo ne samo ovih dana, već i da se u njegovom liku ogledamo. Jer, kako bi on rekao nije važno koliko smo ostavili iza sebe u kamenu i papiru, već koliko smo ostavili u ljudima