Miodrag Stanković: Jug Srbije žrtva neefikasne ekonomske politike i pogrešnih subvencija
"Kompanije poput Benetona, Džinsija, Geoksa, Kentaur-a, Lisce, Trendteksa i drugih, koje su bile "od velikog značaja", danas su simbol promašene politike. Hangari su prazni, kapije zaključane, a obećanja o hiljadama radnih mesta zamenjena tišinom i neizvesnošću. Zatvaranjem pet fabrika na jugu Srbije u poslednjih godinu dana, oko 4000 ljudi je ostalo bez posla. Zatvaranje fabrike "Kentaur" u Vranju, kojim će oko 300 radnika ostati bez posla, kao i najava gašenja pogona "Trendteks" u Beloj Palanci, još jednom potvrđuju da je model privlačenja stranih investitora putem državnih subvencija neodrživ, netransparentan i duboko štetan za jug Srbije. Kompanije koje su dobijale milionske iznose iz budžeta Republike Srbije – iz džepova svih građana – uz pompezne najave o hiljadama radnih mesta, danas tiho napuštaju zemlju čim im istekne ugovorna obaveza. Radnici ostaju bez posla, lokalne samouprave bez perspektive, a građani bez odgovora – gde je nestao njihov novac?", izjavio je Miodrag Stanković, šef odborničke grupe Ujedinjeni, Nada za Niš i koopredsednik Niš, moj grad.
Stanković navodi i da je danski "Kentaur" samo nekoliko meseci po isteku subvencionog ugovora od milion evra zatvorio fabriku bez najave, bez dijaloga sa lokalnom samoupravom, bez objašnjenja radnicima. Dodaje i da su ljudi ostali pred zaključanim kapijama, bez pristupa radnim mestima, bez isplaćenih plata. Kazao je i da se sličan scenario ponavlja i u Beloj Palanci, gde je "Trendteks", uprkos najavama o zapošljavanju 250 ljudi i subvencijama koje su premašile 100 miliona dinara, ostavio 50 radnika bez posla i bez tri zaostale plate.
"Koalicija Niš, moj grad zahteva: hitnu reviziju svih ugovora o subvencijama sa stranim investitorima, uključujući kontrolu ispunjenih obaveza i dugoročnih planova poslovanja; javnu objavu iznosa dodeljenih sredstava, broja zaposlenih i trajanja poslovanja svake subvencionisane firme; uspostavljanje mehanizama zaštite radnika, uključujući garancije za isplatu zarada i obavezu najave zatvaranja pogona; preusmeravanje sredstava ka domaćim preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, koji zaista ostaju i grade lokalnu ekonomiju", rekao je Stanković.
Naveo je i da jug Srbije ne sme biti poligon za eksperiment neodgovorne ekonomske politike. Ne sme biti prostor gde se fabrike otvaraju za televizijske kamere, a zatvaraju tiho, bez objašnjenja, bez odgovornosti. Dodao je i da građani juga zaslužuju sigurnost, a ne iluzije. Zaslužuju fabrike koje ostaju, a ne one koje se gase čim se ugase kamere. Na kraju je zaključio da dokle god se broj potpisanih ugovora bude prikazivao kao uspeh, a ne broj stvarno zaposlenih ljudi, katanac na kapiji biće simbol ove vlasti.