Legenda o laži i istini, moja politička verzija

Postoji jedna stara legenda o Laži i Istini. Ali danas, kad je pročitam, ne vidim bunar. Ne vidim vodu. Ne vidim ni nebo.

Vidim politiku.

Priča kaže da su se jednog dana srele Istina i Laž.

Laž je rekla: „Kako je predivan dan!“

Istina je pogledala i shvatila da jeste.

Tako to počinje. Uvek počinje lepo. Uvek počinje osmehom. Rukovanjem. Dogovorom. „Bićemo zajedno.“ „Radimo za isti cilj.“ „Verujem ti.“

I ja sam verovao.

Godinama sam stvarao ljude. Medijski. Politički. Davali smo im prostor, legitimitet, podršku. Dizali ih kada su bili niko. Branili ih kada su ćutali. Gurali ih kada nisu imali hrabrosti.

A onda dođe bunar.

Laž kaže: „Hajde da uđemo zajedno. Voda je dobra.“

Istina proveri. Voda zaista izgleda čisto.

I uđe.

To je trenutak kada poveruješ da si partner. Da si deo tima. Da se zajedno borite protiv istog sistema. Da je reč data, reč.

Ali politika ne funkcioniše na rečima. Politika funkcioniše na interesu.

I baš kad pomisliš da ste na istoj strani, Laž izlazi iz vode. Uzima tvoju odeću. Oblači tvoju borbu. Tvoj rad. Tvoje ime. Tvoju platformu.

I beži. A ti ostaneš go.

I onda dolazi najgori deo legende, svet ne napada Laž.

Svet okreće glavu od gole Istine.

Jer gola istina smeta.

Jer istina boli.

Jer istina razotkriva.

Lakše je verovati lepo upakovanoj laži nego suvoj, sirovoj, neprijatnoj istini.

Tako su i mene lagali. Ljudi koje sam politički stvarao. Ljudi kojima sam dao medijski prostor. Ljudi koji su dolazili kod mene kada im je trebalo, a nestajali kada su došli do funkcije.

I dan danas lažu. Ne samo mene. Lažu javnosti. Lažu biračima. Lažu saradnicima. Lažu jedni drugima. U politici je laž često valuta. Istina je trošak.

Ali postoji jedna razlika između mene i te legende.

Istina se u legendi vratila u bunar i nestala zauvek.

Ja nemam nameru da nestanem.

Neka me gledaju „golog“. Neka im smeta. Neka okreću glavu.

Ja nemam potrebu da oblačim tuđu laž da bih izgledao pristojno.

Jer kad jednom shvatiš kako funkcioniše taj bunar, više ne ulaziš u njega naivno.

I zato danas znam:

Ne boli to što su me slagali.

Boli to što sam ih ja stvarao.

Ali možda je to cena slobode, da jednom shvatiš da si bio platforma, a ne partner.

Od tada, Laž putuje svetom obučena kao Istina.

A ja sam odlučio da budem neprijatno iskren.

Jer ako već svi u politici lažu, neko mora da ostane bez odela.