Kako smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti?
Naše srce svakodnevno, neumorno i istrajno, napravi više od 100.000 otkucaja i sa svakim otkucajem pumpa krv prenoseći kiseonik i hranljive materije do svakog organa u telu. Na ovaj način srce je glavni činilac u nesmetanom funkcionisanju našeg organizma.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 80% svih srčanih i moždanih udara se može sprečiti. Većinu smrtnih slučajeva usled kardiovaskularnih bolesti izazivaju faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, gojaznost ili dijabetes, koji se u velikoj meri mogu sprečiti ili kontrolisati kroz zdravu ishranu, redovno vežbanje i izbegavanje duvana i alkohola.
Da biste značajno smanjili rizik od kardiovaskularnih bolesti, važno je da sagledate svoj životni stil u celini. Internista dr Milovan Stojanović iz Instituta „Niška Banja” preporučuje sledeće smernice:
- Hranite se umereno i zdravo. Poslednja epidemiološka istraživanja ukazala su na zabrinjavajući podatak da je 2.5 milijardi ljudi u svetu prekomerno uhranjeno, a da svaka osma osoba boluje od gojaznosti. Redukujte svoju telesnu težinu unosom dovoljne količine povrća (najmanje 200g dnevno), ribe (1-2 obroka nedeljno) i orašastih plodova (30g dnevno).Zamenite slatkiše svežim voćem kao zdravom alternativom i ne zaboravite da je unos vode podjednako važan!
- Potrudite seda vežbanje postane deo Vaših životnih navika. Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno, pet puta nedeljno umerenim intenzitetom ili 75 minuta nedeljno jakim intenzitetom. Kad god možete koristite stepenice umesto lifta ili izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije i pešačite do svoje destinacije. Uvek možete pustiti omiljenu muziku i plesati!
- Redukujte konzumiranje alkohola i cigareta. Količina alkohola koja se smatra bezbednom je 1-2 čašice alkohola za muškarce (ukupno 14 čašica nedeljno) i 1 čašica alkohola dnevno za žene (osam čašica na nedeljnom nivou) s obzirom da žensko telo ima manje vode od muškog pa je efekat alkohola jači.
Imajte na umu da ne postoji broj cigareta koji je bezbedan za Vaše zdravlje, niti postoji bezbedna vrsta cigareta – vejp, iqos itd. Takozvano pasivno pušenje, odnosno boravak u prostoriji gde druge osobe puše, takođe povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.
- Obratite pažnju na mentalnu higijenu. Stres je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Nemojte se ustručavati da podelite svoje strahove, brige i nedoumice sa bliskom osobom ili stručnim licem – psihoterapeutom ili psihijatrom. Kada ste poslednji put oslušnuli svoje disanje? Vežbajte mindfulness i potrudite se da budete prisutni u trenutku.
- Odvojite vreme za aktivnosti koje volite. Užurban način života često ne ostavlja previše vremena za sve one aktivnosti koje su nas nekada ispunjavale. Odredite svoje prioritete i posvetite se čitanju oneknjige koja Vas odavno čeka na polici.
- Redovna provera krvnog pritiska, nivoa holesterola i nivoa šećera u krvi izuzetno je važna kako bi se utvrdio i kontrolisao rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Kardiovaskularne bolesti, uključujući bolesti srca, mnogo se uspešnije mogu lečiti ukoliko se otkriju rano. Mnogi ljudi nisu ni svesni da su pod visokim rizikom, i zato je izuzetno važno da upoznate svoje srce, njegovu prirodu i potrebe. Kardiovaskularne bolesti se dijagnostikuju korišćenjem niza laboratorijskih testova. U Institutu za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja” možete obaviti sve neophodne analize, a naši lekari i stručno osoblje u potpunosti će Vam se posvetiti na putu uspostavljanja dijagnoze i lečenja.