Izmene izbornih zakona predstavljene u Nišu
Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu u Nišu je organizovao drugo javno slušanje o izmenama i dopunama četiri zakona o izbornom procesu.
Na početku skupa, predlagač tih zakonskih izmena, poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović je kazao da je osnovni cilj predloženih izmena ta četiri pravna akta dalje unapređenje izbornog zakonodavstva i kompletnog izbornog procesa, ali su predstavnici opozicije istakli da će izmene zakona dati još veće mogućnosti za manipulaciju i izmenu izborne volje građana.
Advokatica i odbornica Koalicije za Niš Dragana Milutinović kazala da postoji više spornih izmena, ali dva predloga promene izbornih zakona vode upravo ka lakšem „izbornom inženjeringu“.
„Ukoliko se usvoje ove izmene svaki birač moći će da potpiše saglasnost za kandidovanje neograničenog broja listi. To zaista nema nikakve veze sa preporukama ODIHR-a i sa poboljšanjem izbornih uslova. To je samo u cilju izbornog inženjeringa, da bi se pravilo što više fantomskih listi i da bi se neke stranke nacionalnih manjina ubacivale u parlamente i izborne komisije“, istakla je Milutinović.
Prema njenim rečima, sporan je i predlog da grupe građana mogu da dobiju status lista nacionalnih manjina. Ona je istakla da promene izbornog zakona nisu u skladu sa preporukama ODIHR-a.
„Ovo se radi da se napravi neka slika da mi kao nešto sarađujemo, da se Evropskoj uniji stavi do znanja da se mi kao nešto prilagođavamo“, izjavila je Milutinović.
Odbornik Pokreta slobodnih građana Ivan Jovanović istakao je da građani moraju da znaju da Gradska izborna komisija ima diskreciono pravo u odlučivanju i priznavanju nacionalnih manjina.
„Tako je došlo do toga da Gradska izborna komisija u Nišu prihvati i prizna Rusku stranku. Vi ovim kozmetičkim izmenama, apsolutno ništa ne rešavate. Pokušavate da sebi ugodite i da ne izađete iz te zone komfora kako biste i dalje na izborima krali izbornu volju građana“, naglasio je Jovanović.
On je kazao da je na prošlim izborima Gradska izborna komisija priznala kao stranku nacionalne manjine Rusku stranku iako u Nišu živi samo 120 ruskih državljana.
„To je nešto što je problem, što vi forsirate i što zloupotrebaljavate, vi koji donosite neke zakone tobože za dobrobit građana“, istakao je Jovanović.
Sekretar Opštinske izborne komisije opštine Medijana Miograd Grujović rekao je da su izmenama seta takozvanih izbornih zakona usvojene samo četiri preporuke ODIHR-a, a čitav niz preporuka nije usvojen.
„Niste se uopšte bavili uvođenjem mera za sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija i državnih resursa u izbornoj kampanji kroz proporcionalne i odgovarajuće sankcije, i uvođenjem delotvorne mere za sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, uključujući kupovinu glasova“, izjavio je Grujović.
Prema njegovim rečima, u izmenama izbornih zakona nema ni uvođenja mere za sprečavanje političkog pritiska na izborne komisije čiji su članovi često službenici gradskih i opštinskih uprava, nema uvođenja ograničenja za troškove kampanje i regulisanje potrošnje trećih lica u svrhu kampanje neke političke stranke, nema uvođenja mere za sprečavanje grupnog glasanja, neprikladnog uticaja na glasače, nedozvoljenog praćenja izlaznosti birača i mera za fotografisanje glasačkih listića.
„Nije uvažena preporuka ODIHR-a da se obezbedi pravo medija na uredničku nezavisnost i da se spreči upotreba materijala koji su proizvele partije u okviru vesti i informativnih programa za vreme izborne kampanje“, kazao je Grujović.
On je kazao da, pored ostalih, nisu uvažene ni preporuke ODIHR-a da se uvedu precizniji kriterijumi za podnošenje izborne liste nacionalnih manjina, da se obezbede adekvatnii uslovi za domaće i međunarodne posmatrače kako bi imali neometan i pravovremen pristup svim informacijama u vezi sa izborima i obavljali svoje aktivnosti bez pritiska i zastrašivanja.
Jedna od on neprihvaćenih preporuka je i, dodao je on, da se uvedu jasna pravila šta je važeći, a šta nevažeći glasački listić.
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović je kazao da su izmene zakona pripremljene u skladu s preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), te da su, kako je kazao, deo saradnje Vlade Srbije i ODIHR.
Reč je, kazao je Petrašinović, o Predlogu zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu.
Govoreći o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Petrašinović je kazao da se povećava kapacitet biračkih odbora, gradskih i opštinskih komisija i da je propisano da svaki član odbora i komisije mora da prođe kroz obuku i mora da ima potvrdu.
On je kazao i da je usvojena preporuka ODHIR-a da jedan birač može podržati više izbornih lista.
"Usvajanjem te preporuke stekli su se uslovi, naročito u malim sredinama, da utičemo na veći stepen demokratičnosti, pluralizma, tako da možemo da imamo više izbornih lista, da se više izbornih lista kandiduje i da onda građani na izborima mogu da odlučuju između više opcija", rekao je Petrašinović.
Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do bilo kakvih zloupotreba podataka birača koji želi da da potpis odgovarajućoj listi, RIK, odnosno gradska izborna komisija će podneti krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu.
„Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, izmene se odnose na skraćivanje roka u kom organ za sprovođenje izbora dostavlja sudu potrebne dokaze. Rok je ranije bio osam dana, a predloženo je da bude skraćen na tri dana“, kazao je Petrašinović.
Dodao je i da Ustavni sud trenutno ima rok od 30 dana da donese odluku o poništavanju izbora na određenom biračkom mestu, a predloženo je da taj rok bude skraćen na 20 dana.
Prema njegovim rečima, predloženo je i da rok za ponavljanje izbora, koji je trenutno 10 dana, treba da bude produžen do 30 dana.
Prvo javno slušanje o tim zakonskim izmena organizovana je 4. maja u Kragujevcu, danas je u Nšu, treće će biti 6. maja u Novom Sadu i četvrto 7. maja u Beogradu.