Hram Svetog Vasilija Ostroškog spaja molitvu, sećanje i zajedništvo
Do vrata hrama vode dugačke stepenice. Letnjikovci, česma i zvonik upotpunjuju prostor oko njega. U hramu se nalazi i mitra koja je bila na glavi svetitelja sedam godina između presvlačenja. Pred njom se vernici mole i osećaju čuda.
[caption id="attachment_372310" align="aligncenter" width="2048"]
Mitra Svetog Vasilija Ostroškog; Foto: Niške Vesti/ Nikolić[/caption]
Inicijativa za izgradnju hrama nastala je 1999. godine, kada su prethodno 12. maja kasetne bombe pale na Duvanište, a tom prilikom niko nije povređen. To je ujedno i dan kada se proslavlja Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac koji je svojim delovanjem zaštitio narod i koji nosi epitet „živi svetac”.
[caption id="attachment_372316" align="aligncenter" width="2048"]
Hram Sveti Vasilije Ostroški; Foto: Niške Vesti/ Nikolić[/caption]
Izgradnja je počela 2015, a hram je otvoren u oktobru 2022. godine. Sredstva za podizanje hrama prikupljena su kroz donacije vernika i Grada Niša, a pomagala su i ministarstva, poput Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
[caption id="attachment_372203" align="aligncenter" width="2048"]
Foto: Niške Vesti/ Nikolić[/caption]
Protojerej Predrag Radosavljević, starešina hrama, navodi da ova crkva ima veliki značaj.
„Ovo je živo i mlado naselje, hvala Bogu i puno ljudi živi u njemu i zato je i potrebito bilo sagraditi hram ne bi li i približili Svetog Vasilija ovde, a i da bi se sve verske delatnosti žitelja Duvaništa i okoline obavljale ovde u ovoj svetinji‟, kaže Radosavljević.
U toku leta i kada vreme to omogućava, prostor oko hrama pun je ljudi. Radosavljević u tome vidi da je hram podignut na dobroj lokaciji.
„Treba da uredimo ovaj prostor da bude park, da ljudi mogu iz svih okolnih zgrada da imaju ‟ili bilo kog uzrasta, da im je jednostavno potrebna površina gde imaju mir, gde imaju zajedničku ljubav da međusobno komuniciraju i da popričaju. Mislim da su nam hramovi i mesta oko hramova prava mesta za takav vid okupljanja ljudi‟, mišljenja je on.
Ispod hrama se nalazi kripta posvećena Knezu Lazaru i kosovskim učenicima i novomučenicima. U okviru nje je 2024. godine postavljeno 19 ploča sa uklesanih 1139 imena stradale vojske i policije od 1998. do 2003. godine.
[gallery ids="372314,372315"]
„Od tada je ova kripta i ratni memorijal sa pločama koje ovde čuvamo i zbog kojih ljudi često svraćaju i traže svoje bližnje da prepoznaju i vide njihova imena‟, priča Radosavljević.
Pošto mnogo ljudi dolazi na bogosluženja, ona se neretko službe baš u kripti, jer je prostor u njoj veći.
„Crkva kao živi bogočovečanski organizam podrazumeva celo biće i zaista različite su potrebe kod ljudi zašto bi imao razlog da dođe u hram, da li je to bogosluženje, da li je razgovor, da li nekada individualno sam dođe, posedi, pomoli se, u nedostatku vremena dođe samo priloži sveću, to je neki važan datum za njega‟, navodi protojerej.
Radovi u hramu su pri kraju. Trenutno je u toku oslikavanje živopisa u kripti, koje iznosi oko 30 miliona dinara. Dve trećine je hram već dobio od Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja, a deo sredstava priložili su vernici. Donacije za oslikavanje kripte i hrama građani i građanke mogu da ostave direktno u hramu ili putem žiro računa broj 340-1101031216 koji je transparentan. U sklopu prezentovanja radova i do sada su se organizovale donatoske večere, a desetu po redu ove godine organizuje doktor Ljubomir Dinić.
[caption id="attachment_372202" align="aligncenter" width="2048"]
Vladislav Juškov oslikava kriptu; Foto: Niške Vesti/ Nikolić[/caption]
Vladislav Juškov trideset godina se bavi freskoslikarstvom. Poreklom iz Sibira, Juškov zajedno sa dvema koleginicama već dve godine oslikava ovu crkvu. Ipak, navodi da oslikavanje crkve Svetog Vasilija Ostroškog nije naporno.
„Ja bih rekao da nam je ovde najlakše za slikanje, nema nikakvih visina, skela nam je mala, ne radimo na visini. Atmosfera u crkvi, sveštenik i ljudi koji ovde rade napravili su takvu atmosferu da je nama ovde uživanje‟, navodi Juškov.
On ističe i da su dosta radili i na rasporedu fresaka i koncepciji, u čemu su pomoć dobili i od profesora iz Beograda.
View this post on Instagram