Da li je južnije tužnije? Građani ocenjivali kvalitet života u gradovima: Pirot treći, Niš 22.
Preliminarni rezultati istraživanja Ekonomskog fakulteta u Nišu pokazali su da građani različito doživljavaju kvalitet života u gradovima širom Srbije. Prema prvim, preliminarnim rezultatima Best City Index-a, Pirot je među najbolje rangiranim gradovima i zauzima treće mesto, dok se Niš nalazi na 22. poziciji od ukupno 28 gradova obuhvaćenih istraživanjem.
Kako građani vide kvalitet života u gradovima Srbije i šta utiče na njihovo zadovoljstvo, pitanja su na koja pokušava da odgovori novo istraživanje koje sprovodi Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu u okviru međunarodnog projekta finansiranog sredstvima Evropske unije. Rukovodilac tima na projektu je prof. dr Jelena Stanković, a član tima prof. dr Vesna Janković Milić za NIške Vesti pojašnjava ideju istraživanja i preliminarne rezultate.
Istraživanje predstavlja deo šireg projekta u okviru kojeg se razvija Best City Index, indeks koji meri percepciju kvaliteta života u urbanim sredinama. Ideja je, kako objašnjava prof. dr Vesna Janković Milić, da rezultati pomognu donosiocima odluka da bolje razumeju kako građani vide svoje gradove.
„Ideja ovog dela projekta je da dobijemo jasniju sliku o kvalitetu života u gradovima u Srbiji, kako bismo na neki način doprli do kreatora ekonomske politike i ukazali gde građani smatraju da život nije dovoljno dobar. Na osnovu toga bi lokalne i državne institucije mogle da usmere svoje aktivnosti“, kaže Janković Milić.
Preliminarni rezultati zasnovani su na stavovima oko 2.200 ispitanika iz 28 gradova u Srbiji. Građani su ocenjivali različite aspekte života u svom gradu, ali nisu upoređivali gradove međusobno.
„Ispitanici su davali ocene za svoj grad, nisu ocenjivali druge gradove u Srbiji. Na primer, odgovarali su na pitanja koliko se osećaju bezbedno tokom dana i noći, koliko su im blizu zdravstvene ustanove ili zelene površine, koliko su zadovoljni gradskim prevozom ili efikasnošću javne uprave“, objašnjava Janković Milić.
Odgovori su ocenjivani na skali od jedan do pet, a zatim su metodama višekriterijumske analize objedinjeni u jedinstveni indeks.
Best City Index meri 10 ključnih dimenzija koje, prema istraživačkom timu, najbolje opisuju kvalitet života u urbanim sredinama. Među njima su bezbednost i zdravlje, kvalitet javnih usluga, životna sredina, mobilnost i gradski prevoz, obrazovanje, digitalna infrastruktura i drugi faktori koji utiču na svakodnevni život građana.
Jedan od zanimljivijih rezultata istraživanja je da su građani kao najvažnije faktore izdvojili upravo bezbednost i zdravlje, dok su zatim sledili obrazovanje, zdravstveni sistem i digitalna dostupnost usluga.
Najveću pažnju javnosti privukao je rezultat prema kojem se na prvom mestu našao Sombor, dok su visoko rangirani i Šabac i Pirot.
„Prva tri mesta zauzeli su gradovi koji nisu veliki. U takvim sredinama mnoge stvari su dostupnije: zelene površine, javne službe ili svakodnevne usluge. Ljudi su bliži jedni drugima, a troškovi života su često niži“, navodi Janković Milić.
Prema njenim rečima, upravo ta kombinacija dostupnosti, manjih gužvi i lokalne ekonomije može uticati na pozitivniju percepciju života u tim sredinama.
Iako je jedan od najvećih gradova u Srbiji, Niš se prema preliminarnim rezultatima našao tek na 22. mestu od 28 gradova.
„Iskreno, i nas je to iznenadilo. Kada pogledamo pojedinačne dimenzije, Niš je relativno nisko rangiran u većini njih. Još nismo radili detaljnu analizu šta je tačno dovelo do takvog rezultata, ali je očigledno da građani tako trenutno percipiraju kvalitet života u gradu“, kaže profesorka.
Dodaje da rezultati ne znače da je situacija u najbolje rangiranim gradovima idealna.
„Važno je naglasiti da ni u jednom gradu prosečna ocena nije veća od četiri. To znači da građani nigde nisu izrazito zadovoljni, neki gradovi su jednostavno bolje ocenjeni od drugih“,dodaje.
Autori naglašavaju da su objavljeni rezultati samo prvi korak i da istraživanje nije završeno. U narednim fazama biće uključeni i stavovi poslovne zajednice, kao i mišljenje visokoobrazovanih stručnjaka iz različitih oblasti.
„Ovo su preliminarni rezultati zasnovani na percepciji građana. U sledećim fazama uključićemo i mišljenje privrednika i stručnjaka, kako bismo dobili potpuniju sliku kvaliteta života u gradovima“, objašnjava profesorka.
Planirano je da se istraživanje ponavlja svake godine tokom naredne tri godine, kako bi se pratilo da li se percepcija građana menja i da li lokalne samouprave na osnovu rezultata uvode promene.
„Cilj nam je da rezultati budu transparentni i dostupni svima, i građanima i lokalnim vlastima, kako bismo videli da li dolazi do pomaka i poboljšanja kvaliteta života u gradovima“, zaključuje Janković Milić.