Čovek koji je stvorio crveno-beli “drim tim” i tata našeg “Sale Nacionale”

Ovo je priča o ocu i sinu, o uspešnom učitelju i legendarnom nasledniku, o Bratislavu Bati Đorđeviću i njegovom sinu Aleksandru Saši Đorđeviću, našem večitom “Sale Nacionale”.

Batu pamte po mnogo čemu. Za jedne je to istorijska titula Crvene zvezde iz 1972, za druge Kup Jugoslavije iz 1973.

Bio je čovek koji je umeo da “ukroti” Cveleta, Moku, Kaponju, Vučka i Ducija i da od njih napravi crveno-beli “drim tim” koji je harao jugoslovenskom i evropskom scenom.

Za treće, on je nastavnik fizičkog, večiti učitelj, promoter zdravog života i košarkaški putnik koji je nosio našu igru po svetu, naročito na Istok.

U košarkaškoj enciklopediji imena se nižu: Nebojša Popović, Bora Stanković, Raša Šaper, Ranko Žeravica, profesor Aca Nikolić… Bata je bio njihov prijatelj, saborac i svedok stvaranja “jugoslovenske doktrine”. On je živi most između epohe kada se košarka učila u dvorištima i dvoranama, i vremena kada je Jugoslavija osvajala svet.

Ipak, mnogi ga danas prepoznaju kroz ime njegovog sina – Aleksandra Saše Đorđevića. A Sale je postao simbol nacije, igrač i selektor koji je nastavio da piše bajku srpske košarke.

Teško je reći gde se završava očev uticaj, a gde počinje sinova legenda – jer jedno bez drugog ne bi bilo potpuno.

Bata je čovek koji i danas, u svojoj 87. godini, odiše energijom kakvu bi mu pozavideli i tinejdžeri. I nije slučajno što je baš on osnovao prve košarkaške kampove u Jugoslaviji – na Zlatiboru davne 1975. Tu je učio nove generacije da košarka nije samo sport, već način života. Dok ga slušate, imate osećaj da vreme staje. Da pred vama stoji čovek koji je bio i učitelj i trener, i putnik i promoter, i tata legendarnog sina – ali pre svega čovek koji je ostavio neizbrisiv trag.

Zato ova priča i nije samo njegova. Ovo je priča svih nas koji volimo košarku.