Abe Nišlije! Vi mislite...lako da budeš glumac u Niš. Ama jok more...čakštaviše....

Glumci su sahranjivani van grobljanskih zidina. Na ulazu kafana pisalo je..,,Zabranjeno za pse i glumce,, Danas..hvala bogu..imamo društvo za zaštitu životinja… A i glumcima je dozvoljen ulazak kafanu… (znam neke kolege..kojima kao da je zabranjen izlazak iz kafane..) U turcko vreme, Nišlije nisu ni znali šta je pozorište. Najsličnije im je bio ,,rialiti,, na ,,pantelejskom vašaru,, : (Pantelejski vašar = niški Diznilend) ,,žena zmija,, ..,,igra mečka,,.. ,,gutač mačeva,,..

Tek po oslobođenju od Turaka..u Niš pristižu prve putujuće družine. Početkom 1887 godine, osnovano je niško pozorište „Sinđelić“. Predstave se u to vreme igraju po gostionicama i kafanama : .. ,,Evropa“,.. „Kruna“, „Maćedonija“, „Pariz“, „Bulevar“, „Ruski car“ U prvom Velikom ratu.. učestvuju i niški glumci... Pa će tako, na Krfu...prešavši Albaniju.. glumac Dušan Cvetković (Čika Duca).. osnovati ,,vojničko pozorište,,..i igrati predstave za srpsku vojsku. (u nedostatku žena...Čika Duca igrao ,,Koštanu,, u istoimenoj predsatavi.) Prvog januara 1939. godine u novosazidanoj zgradi na Sinđelićevom trgu, prikazana je prva predstava „Zidanje Ravanice“ ili „Zadužbina cara Lazara“.

Po izbijanju drugog svetskog rata... već 1941. .. po dolasku Nemaca u Niš.... upravnik našeg niškog pozorišta i petoro glumaca deportovani su u zarobljeništvo. Niš je oslobođen od Nemaca..oktobra 1944 god... Oslobodioci.. u prvom talasu hapse glumce niškog pozorišta.. Julijanu Julu Bukvić, Miodraga Miju Kovačevića, Živojina Žiku Vučkovića i upravnika Konstantina Batu Atanasijevića.

Osim upravnika svi ostali su streljani. Ne zna se, ni gde su, a još manje zašto su streljani. U niško pozorište, u posleratnom periodu, glumci iz prestonice dolaze po kazni. (među ostalima i... glumci..

Mira Stupica sa tadašnjim mužem Milivojem Popovićem Mavidom) Danas Niški glumci nisu na nišanu ili po kazni... Ali dele sudbinu svih ,,provincijskih,, kolega.... Prestonica ih ne vidi...Lokal ne čuje. (možda nekad napišem esej na ovu temu) Televizije sa nacionalnom frekvencom ne beleže predstave iz unutrašnjosti. (čak ni ,,Kulturnu dnevnik,, na RTSu....onaj što ide u sitne sate ko pornić) Da se razumemo...ne žalim se... Da mogu ponovo da biram...Opet bih izabrao da budem glumac.. sada i ovde...u Niš...za moje Nišlije...Nišku publiku.. prijatelje, drugare, poznanike, komšije, kumove, rodbinu, sugrađane ...

Za onaj mali procenat posvećenika u publici sa kojima delimo magiju pozorišta.. Glumcima je, emocija, osnovno sredstvo za rad.