Abe Nišlije!

Abe Nišlije!Abe Nišlije! Žao mi bre što ne umem da pevam... Abe Nišlije! Žao mi bre što ne umem da pevam... Nije mi da se unovčavam...CD, estrada, kafana, Evrovizija i tako to... Više mi je za svoje potrebe. Cicijašio Deda Boško u tom pogledu, prema meni... a ja se nisam usudio da ga cimam za svaku sitnicu...i tako...ostadoh uskraćen. A Nišlije...muzikalna fela.....Uglavnom...Većina....Gro... Još za turskog zemana..ovde se sviralo u ćemane, goč, zurle, daire.. Pevale ljubavne i šaljive pesme...(nema borbenih i ratnih pesama.) Tek u Velikom ratu 1915 god.... odlukom Vrhovne komande srpske vojske, pri Moravskoj oblasti.. osnovana je Muzička podoficirska škola u selu Grejač kod Aleksinca. Imala je 95 pitomaca, starosti do 16 godina. Vrlo brzo će se svi momci, u sastavu Konjičke divizije, povlačiti preko albanskog pakla sve do Valone. Januara 1916 god. ..18 preživelih pitomaca, zajedno sa nešto sačuvanih istrumenata, evakuisano je u Bizertu. I ako nikome nije bilo do pesme...vojska, makar i uz frulu, peva rodoljubive i ratničke pesme. Kroz Balkanske i Veliki rat...truba i harmonika..stižu i u naše krajeve. Prve klavire nam donose...izbeglice.. ,,Belogardejci,,.. Harmonika dominira posle drugog svetskog rata..kroz partizanske pesme... a onda i folklor. Ali Nišlije i dalje, pod čergama, čuvaju..one stare, merakliske..za dert i karasevdah, melodije. Sada nam televiziji diktira muzički ukus i trendove. Svako i svašta se sluša. ,,Ozbiljna muzika,, (klasika) samo u dane žalosti... Ali ne daju se Nišlije...Uživaoci su svakojakih nota... Simfonijski i vojni orkestar, nekoliko horova, Lutujuća Srca, Daltoni, Mama Rok, Kerber, Galija, Tama tam, Merak, Groš, Crne Mambe i Neša Saita.... ...muzičku školu i akademiju... Ni rok ,,iz not ded,,...cepaju klinci.......,,Plastik Sandej,, , ,,Stereo banana,, , ,,Pojave,, I Nemanja Radulović je Nišlija...svetski a naš... ,,...svi u Pariz ja u Niš...dođi da vidiš,,...peva Boban Zdravković Muzikalne Nišlije...Samo ja dunster. Fabrička greška. A baš sam mogo...makar na Evoviziju. Nije mi da se unovčavam...CD, estrada, kafana, Evrovizija i tako to... Više mi je za svoje potrebe. Cicijašio Deda Boško u tom pogledu, prema meni... a ja se nisam usudio da ga cimam za svaku sitnicu...i tako...ostadoh uskraćen. A Nišlije...muzikalna fela.....Uglavnom...Većina....Gro... Još za turskog zemana..ovde se sviralo u ćemane, goč, zurle, daire.. Pevale ljubavne i šaljive pesme...(nema borbenih i ratnih pesama.) Tek u Velikom ratu 1915 god.... odlukom Vrhovne komande srpske vojske, pri Moravskoj oblasti.. osnovana je Muzička podoficirska škola u selu Grejač kod Aleksinca. Imala je 95 pitomaca, starosti do 16 godina. Vrlo brzo će se svi momci, u sastavu Konjičke divizije, povlačiti preko albanskog pakla sve do Valone. Januara 1916 god. ..18 preživelih pitomaca, zajedno sa nešto sačuvanih istrumenata, evakuisano je u Bizertu. I ako nikome nije bilo do pesme...vojska, makar i uz frulu, peva rodoljubive i ratničke pesme. Kroz Balkanske i Veliki rat...truba i harmonika..stižu i u naše krajeve. Prve klavire nam donose...izbeglice.. ,,Belogardejci,,.. Harmonika dominira posle drugog svetskog rata..kroz partizanske pesme... a onda i folklor. Ali Nišlije i dalje, pod čergama, čuvaju..one stare, merakliske..za dert i karasevdah, melodije. Sada nam televiziji diktira muzički ukus i trendove. Svako i svašta se sluša. ,,Ozbiljna muzika,, (klasika) samo u dane žalosti... Ali ne daju se Nišlije...Uživaoci su svakojakih nota... Simfonijski i vojni orkestar, nekoliko horova, Lutujuća Srca, Daltoni, Mama Rok, Kerber, Galija, Tama tam, Merak, Groš, Crne Mambe i Neša Saita.... ...muzičku školu i akademiju... Ni rok ,,iz not ded,,...cepaju klinci.......,,Plastik Sandej,, , ,,Stereo banana,, , ,,Pojave,, I Nemanja Radulović je Nišlija...svetski a naš... ,,...svi u Pariz ja u Niš...dođi da vidiš,,...peva Boban Zdravković Muzikalne Nišlije...Samo ja dunster. Fabrička greška. A baš sam mogo...makar na Evoviziju.